На анти-црквеним сајтовима је одмах после моје прве колумне у "Правди" настала права узбуна. И то само зато што сам указао да анти-црквени сајтови делују против СПЦ и да су се појавили са десетинама самозваних "социолога религије, верских аналитичара, тумача небеских прилика и експерата за СПЦ".
Ситуација је стварно више него жалосна. Српски народ је, с једне стране, прикљештен од разноразних лажних пророка, видовњака, врачара, гатара, нумеролога, астрога и невладиних организација. С друге стране, још горе су га притисли новотарски "борци за веру" преко анти-црквених сајтова подстичући омразу на Цркву, владике и свештенике.
Бурне реакције анонимних уредника анти-црквених сајтова су настале због демистификовања њихове црквомрзне улоге, намене и циља. У чему је проблем када их питам ко су оснивачи, власници, финансијери, уредници и доушници тих сајтова? Зашто нису регистровани у Србији? Зашто ратују против Српске Цркве? Зашто су регистровани у страној држави?
Зар Српски народ, чију веру преко фантомских сајтова тобоже бране, нема право да зна одговоре на та питања? О којој каквој "борби за веру" говоре и коју веру бране ако нападају Српску Цркву и ако немају благослов канонских црквених власти? О каквој хришћанској врлини говоре кад подстичу необавештене људе на црквомржњу, оговарања и трачарења, а вођење аброва намећу уместо поста, смирења и молитве?Уместо да су се потрудили да дају одговоре на јавна питања, интернетовски црквоборци су у првој фази клеветања одмах кренули са писмима "забринутих верника" и "одговором" непознатог уредништва којим сам приказан као "крадљивац интелектуалне својине". Иако се не осврћем на клевете, ред је био да ме обавесте како се зове власник те "интелектуалне својине"?
Никад никоме, после толиких књига и текстова које сам објавио, није пало на памет да ме оптужи за плагирање или крађу интелектуалне својине, али су се анонимни црквоборци на то одважили само због наслова моје колумне. Потребан им је монопол као фирми "Раде Неимар" на Косову.
Анонимним црквоборцима није пало на памет да, на пример, постоји и московска и београдска "Правда", те да у различитим државама има медија са истим називима и да то није никаква крађа.
Зашто сам колумну тако насловио? Пре свега, да бих јавности указао да фантомски сајташки "борци за веру" немају ништа са Србијом. Они као медиј не постоје у Србији. И то је њихов велики проблем.
За реч се непозван јавио и некакав компилатор, који је за три месеца саопштио више правних небулоза "о правном поретку СПЦ" од свих чланова комунистичких верских комисија после рата. Иначе, однедавно је познат у јавности и то углавном што се позива на туђа имена не би ли туђим титулама себи придодао већу важност. Исти је случај и када користи искушења и проблеме Владике Артемија. Потрудићу се да о компилаторовим јавним правним небулозама јавности ставим на увид виђење из свог угла. Тај, тобоже, не би да полемише са мном како би ми "сачувао достојанство чина и одежде". Узгред, "експерт" не зна да одежду не носим када полемишем. А полемику је започео "са краја дебљега", тј. са именима сарадника анти-црквеног сајта.
Међутим, ја се тиме нисам бавио. Питао сам ко су уредници, финансијери и власници фантомског сајта из стране земље. Апел правника нисам помињао. Сматрао сам да је ред да му, због два имена међу потписницима, треба дати мало боље место од реаговања у колумни. Ипак, компилаторски "експерт за СПЦ" је и апел и потписнике сместио међу писма читалаца.
Једно је сигурно. Колико год бежали - сада од полемике не могу утећи. Срби су давно рекли да у коло можеш кад год хоћеш, а из кола тек када те пусте! Ћераћемо се још!
http://velibordzomic.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.