Прогон или милост, Правда, 19. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Проамеричка политика Владике Артемије кроз дужи низ година у националним круговима оцењивана као штетна. Владика је злоупотребљен од америчке администрације. Клеветање осталих српских владика се упорно користи за замагљивање суштине проблема.

Биланс невеште вишегодишње проамеричке политике Владике Артемија не само да није задовољавајући него је одређеним круговима веома често квалификован као штетан по српске националне интересе. Иако се Свети Архијерејски Сабор и Синод нису бавили таквим оценама, ипак се мора констатовати да су највиша црквена тела својим одлукама налагала Епископу Артемију да се кроз функцију председника Српског националног већа Косова и Метохије не бави политичким послом који му по канонима не припада.

Жалосно је, али истинито, да је Владика Артемије у једном моменту искоришћен и изманипулисан од највиших представника америчке државне администрације као, на пример, Слободан Милошевић у једном моменту, а потом је одбачен од истих "пријатеља" чију је државну заставу држао на свом радном столу.

Трагично је да је један српски епископ са све владичанском панагијом и камилавком у најтрагичнијем времену за Србе искоришћен од представника америчке администрације и за успостављање политичког дијалога са Албанцима мимо званичних државних органа Србије и тадашње Југославије. Једина значајна адреса Срба којој су Американци могли да се обрате у то време како би се, на прикривен начин, започело изграђивање парадржавних институција косовско-метохијских Албанаца била је везана за име Владике Артемија.

Бројни политички и екуменски сусрети Владике Артемија са државницима и са бискупима, имамима, рабинима, пасторима и представницима других вероисповести и религиозних заједница ни у чему нису утицали на његов већи значај у Српској Цркви нити су га, пак, уздизали изнад других српских епископа. Ваљда је и врапцима на гранама јасно да сусрет једног владике са Олбрајтовом, Клинтоном, Соланом или неким другим државником нема никакве везе са његовим црквеним статусом.

Међутим, јавности је вешто подметнуто да је Владика Артемије наводно разрешен дужности епархијског архијереја "због тога што је Џозефу Бајдену ускратио благослов да посети Дечане". Колико ми је познато, Бајден није ни тражио никакав благослов од Владике Артемија да посети Дечане, па отуда није ни могао да му "ускрати благослов". Затим, ниједном грађанину било које земље света није потребан никакав посебан благослов да би посетио било који храм, па и Манастир Дечани.

Више је него јасно, а то могу да посведоче сви епископи Српске Цркве, да одлука Сабора о разрешењу Владике Артемија нема никакве везе са његовим противљењем Бајденовој посети Дечанима. Те две ствари нису повезане чак ни на нивоу теоријског модела.

Неистините и тенденциозне тезе свесно пласирају они који се, без обзира на чин и звање, у данашњим условима стављају мимо Цркве и против Цркве, а познато им је да због Бајденове протоколарне посете било ком манастиру СПЦ не би био смењен ни игуман, а камоли владика.

Неистините су и тезе да је Владика Артемије разрешен "због противљења Ватикану и због тога што су неке српске владике купљене папиним новцем". Такве неистините тезе су свесно уперене против свих осталих српских владика, јер се намеће погрешан закључак да се само Владика Артемије "противи Ватикану", а да се други наводно не само саглашавају са Ватиканом него, како погрешно наводе, "хрле у наручје римског папе".

Међтуим, такви пропагандисти не знају да је Владика Артемије пре неку годину писао писмо Ватикану. Писмо је, наравно, било везано за Косово и Метохију, али је прекршен поредак у начину комуникације. Да не говорим о томе да је Владика Артемије и од протестаната примао хуманитарну новчану помоћ, о чему постоје сведоци, али никад никоме није пало на памет да каже да је Владика Артемије "купљен протестантским новцем". А када би знали суштину овог црквеног проблема онда би знали да саборска одлука о Епископу Артемију представља милост, а не правду.

(СУТРА: Артемије и Сејдиу)