Скандал у Лепосавићу, Правда, 15. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Прича о противљењу Владике Артемија и његових блиских сарадника да "Албанци обнављају наше Светиње" пада у воду након сведочења Горана Милојевића, члана Црквеног одбора из Лепосавића. Албанци су били укључени у црквене грађевинске радове и на северу Косова и у Метохији. Грађевински материјал је од црквеног и државног новца купован код Албанаца. Срби умало линчовали Албанца код Лепосавићу, а Владика Артемије остао нем на примедбе.


За сврху пропаганде против Сабора и Синода у вези обнове Светиња на Косову и Метохији "бранитељи" Владике Артемија су, па и он лично, веома често наводили да "у обнови ни по коју цену не могу учествовати Албанци". Из више извора, а посебно из сведочења појединих настојатеља манастира, појединично се сазнавало да предузеће "Раде Неимар", коме је омогућена монополска позиција у извођењу грађевинских радова у Епархији, комплетан материјал за обнову купује на стовариштима која су у власништву Албанаца.

Међутим, са таквом праксом је настављано и на северу Косова где је ситуација много другачија од оне у Метохији. Као и у неким другим случајевима, једно се говорило, а друго радило. То најбоље потврђује изјава Горана Милојевића, члана Црквеног одбора у Лепосавићу. Милојевић је под заклетвом сведочио следеће:

"Лично сам био задужен од Преосвећеног Владике Артемија да преиспитам и прикупим материјалне доказе да се у изградњи конака Манастира Свете Петке у Улију уграђује материјал који испоручују Шиптари. Наиме, до тог сазнања смо дошли ми, чланови Црквеног одбора Лепосавићке црквене општине, и о томе известили Архијерејског намесника Косовскомитровачког Проту Милију Арсовића, а он истога дана Преосвећеног Владику Артемија.

Доласком у порту поменутог манастира, сусрео ме је шеф градилишта Зоран Јефтић, а и брат извођача радова фирме "Раде Неимар", а ту је било још око тридесетак радника.

У порти је било на десетине палета са грађевинским материјалом на којима се јасно могло прочитати и видети да је материјал из јужног дела Митровице. Отцепио сам неколико комада и видео да се фирма зове "Ментор".

На столу су биле и отпремнице за песак и ја сам их узео. Видео сам јасно да је песак плаћан по 20 евра за један кубик, а испоручилац је, такође, био Шиптар из Вучитрна.

Када су се раније градиле цркве, конаци и порте, песак су поклањали "Србијашуме", ПП "Камиља", ПП "Земаница", а код њих је цена била 10 евра по једном кубику и то са превозом.

Сељани села Улија, села Лепосавића и Сланишта су сачекали возача и камион са песком, па је возач, иначе Шиптар, једва извукао живу главу оставивши камион.

Истога дана, дошао је у Лепосавић и Преосвећени Владика Артемије у пратњи Протосинђела и Игумана Манастира Бањска Симеона Виловског и оца Варнаве.

У парохијском дому у Лепосавићу били су присутни готово сви чланови Црквеног одбора, као и председник истог Бојан Јаковљевић, Прота Милован, ђакон Бојан, као и представници локалне самоуправе СО Лепосавић: Велимир Бојовић (председник), Милан Радосављевић (секретар).

Известили смо Преосвећеног Владику Артемија о насталој ситуацији, дали му материјалне доказе, упозорили да су могуће неприлике са грађанима ако се тако настави, да овде народ не жели Шиптаре и њихово присуство. Указано му је и на бахато понашање извођача радова (кипање земље по приватним поседима, урнисање подасутог сеоског пута, кипање шута и отпада око сеоског пута итд.).

Узалуд нам је било - све је настављено по старом, сем што су шиптарске камионе и шиптарску робу возили Срби".

Један игуман је сведочио да су физички радници и мајстори знали да сачекају и по више месеци да им се исплате заостале дневнице, а да је монополској фирми "Раде Неимар" све унапред морало бити плаћено.

(СУТРА: "Сеоба Срба" у етно-село)