У раљама ревнитеља, Правда, 24. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Време је показало да су разрешење Владике Артемија од управљања Епархијом искористили бивши атеисти за нову борбу против Цркве. Владика Артемије је, како се испоставило, само нова тема у старој борби против Цркве

идолатризација лика вл. Артемија

Догађаји из блиске прошлости су недвосмислено показали да се годинама, а посебно током боловања блаженопочившег Патријарха Павла, формирала једна мања група свештеника, свештеномонаха и лаика, који су за свој главни правац одредили подривање црквеног поретка, а под изговором тобожњег "ревновања за веру".

Након трајног разрешења Епископа Артемија од управљања Епархијом Рашко-Призренском због утврђене канонске одговорности у многим случајевима, показало се да црквено незрелим људима нису много битна имена и проблеми. Више је него јасно да тзв. "ревнитељи" користе сваку прилику како би, мимо Сабора, Синода и Патријарха, управљали Црквом пошто су себе претходно самопрогласили за "верни народ и духовна чеда СПЦ".

Да ствари нису чисте и јасне види се и по томе што тзв. "ревнитељи" стварају паралелне псевдо-црквене заједнице. Док се вербално "боре за очување неизмењеног Православља и црквени поредак" дотле на делу презиру и најдубље газе освештани црквени поредак. Када су интернет сајтови, медији, петиције по улицама и маркетинг у питању онда за њих не постоји ни парохије, ни намесништва, ни епархије. Евидентно је да су такви само телом присутни у местима у којима живе, а да се све остало у њиховом духовном животу суштински одвија мимо црквене заједнице којој би, по црквеним правилима, требало да припадају.

 нова "иконографија" следбеника вл. Артемија

А када се види да главну реч међу тзв. "ревнитељима" воде вишедеценијски борбени атеисти, чланови и секретари општинских и републичких централних комитета, негдашњи отимачи црквене имовине и идолопоклоници Јосипа Броза онда је ствар више него јасна. Они су данас, како истичу, "покајници". Наравно, Црква Христова јесте Црква покајања која сваког грешника призива и води у живот вечни. Међутим, нови "покајници и ревнитељи" су се до јуче грлато борили против Цркве и јерархије у име Броза и партије, а данас се, заузевши прва места и изгуравши дугогодишње вернике, опет боре против Цркве и јерархије, али сада у име "борбе за веру" којој су у датом и погодном моменту придодали и "борбу за Владику Артемија". До јуче су се држали за дугме и предавали баксуз када су сретали свештенике. Један од тих је као локални партијски моћник пре тридесетак година у центру Чачка из чиста мира шутирао Игумана Студеничког Јулијана, а данас би да прекида литургије, проповеда и свештенике подучава богослужбеном типику. Други се, иако је пуних 28 година био члан Партије, расписао по анти-црквеним сајтовима учећи нас "правоверју". И, уместо да као покајници они о томе говоре и уче друге да то никада не раде у животу без обзира на вођу и режим, они би данас да епископе подучавају литургији. Они који су до јуче презирали Владику Артемија и згражавали се над његовим дипломатским активностима и сусретима са највећим српским непријатељима данас му помпезно уручују којекакве дипломе које проглашавају за "национална признања". А уз то је пласирана прича да је Владика Артемије наводно "жртва ЦИА, Америке, римског папе, Бајдена и екумениста".

Све то није чудно за новопечене "покајнике", али је чудо да Епископу Артемију, како се види, импонују "одбране" таквих типова те су му данас, на жалост, ближи бивши чланови комитета од многе његове вишедеценијске духовне сабраће.

Бог ће судити свакоме, али ми немамо право да презиремо ни ближу ни даљу историјску прошлост. Жалосно је што су они који су од Косова и Метохије бежали као ђаво од Крста натоварили се на бреме Владике Артемија како би лечили своје комплексе, наступали у јавности и "борили се за веру" против Цркве, Сабора, Синода и Патријарха.

Велики Његош би на то рекао: "де, Владико, ако Бога знадеш - каква те је спопала невоља".

(Крај)