Владика Артемије је имао увид у стање у Епархији, јер се његови потписи налазе на многим спорним документима. Виловски издао црквени локал у Призрену уз неовлашћено коришћење црквених печата и исправа, а новац није уплаћен у касу. Жалба понижених свештеника демантује пропагандне приче о наводној новој "Сеоби Срба".
Веровало се да Владика Артемије нема увид у стање у Епархији. Такво уверење се урушило и зато што су три његова најближа сарадника из ових или оних разлога завршили по затворима. Непобитно се долази до закључка да је Владика Артемије био упознат са активностима у Епархији. На највећем броју спорних докумената, као и у случају продаје црквеног локала Албанцу у Ђаковици, стоје потписи Владике Артемија.
Уговор са потписом протос. Симеона у име Црквене општине Призрен
Међутим, има и ствари за које се оправдано претпоставља да није знао. Црквени локали се нису само нашли на продаји Албанцима него су издавани и у закуп. Да би се дошло до моћи и новца - обрачун међу појединим сарадницима Владике Артемија је у једном тренутку, на жалост, превазишао обрачуне у политичким партијама, пропалим фирмама или синдикатима.
Иако се вербално залагао за "непризнавање албанских институција", у уговору је прихватио што је призренска улица "Братства и јединства" преименована у улицу Vatra Šiptare. Истога дана је подигао 9000 евра закупнине, а признаницу је оверио другим печатом. Према налазу Комисије Синода, новац није прокњижен. Призренски свештеници тврде да новац није завршио у црквеној каси. Ни уговор, који је Виловски закључио са Укало Ердалом из Призрена, није заведен. Свештеници тврде да је Виловски од њих захтевао да не склапају никакве уговоре за црквене локале у Призрену. Да би све било "по канонима и прописима", Виловски је узео протокол и дневник благајне од 1992.г. и те документације сада нема у Епархији. По пресуди Црквеног суда, ово је само један од мањих разлога због којих је Виловски рашчињен и изопштен из Цркве на три године.
Прича о наводној "сеоби Срба" након разрешења Владике Артемија од управљања Епархијом пада у воду ако се зна да ниједан свештеник није напустио Косово. Понижење свештеника у то време најбоље илуструје жалба коју су упутили министру вера др Милану Радуловићу.
Свештеници су обавестили министра да нису примили помоћ од Министарства. Изразили су забринутост за опстанак, јер се од парохијских прихода није могло живети, а помоћ није стизала до њих. Замолили су министра да им се убудуће новац уплаћује директно на жиро-рачуне, јер друкчије, како су навели, "неће стићи до њих".
Писмо свештеника које је упућено Министарству вера Србије
Жалбу су потписали свештеници Ранђел Денић из Липљана, Милан Радуловић из Грачанице, Никола Трајковић из Доње Гуштерице, Драгиша Јеринић из Косова Поља, Зоран Ковачевић из Партеша, Веља Стојковић из Пасјана, Драги Којић из Витине, Емил Ферковић из Новог Брда, Радивоје Живковић и Светислав Трајковић из Гњилана, Синиша Миленковић из Каменице, Аца Ђурић из Ранилуга, Ненад Стојановић из Ропотова, Велимир Стојановић, Борислав Кевкић и Станиша Арсић из Митровице, Радета Дончић и Милан Кевкић из Дубоког Потока и Милорад Цветковић из Лапљег Села. Свештеници су написали да "има још свештеника који треба да потпишу жалбу. Али због безбедносних разглога нисмо могли да их све обиђемо и известимо о овој неправди. Такође, има свештеника који желе да потпишу, али тренутно нису били код куће кад смо их обишли".
Да ли и ово има везе са Бајденовом протоколарном посетом Дечанима?
(СУТРА: Владичански "екуменизам")
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.