У Видовданском Меморандуму Владике Артемија и Зане Крејзију нигде није наведено да је реч о српским православним црквама. Само су поменути представници СПЦ као учесници у процесу обнове? Да ли се таква формулација сутра другачије могла тумачити? Петиција против Патријарха Павла!
Видовдански Меморандум Владике Артемија од 2004.г. је насловљен као Меморандум о разумевању о договореним општим принципима обнове цркава. Меморандум Патријарха Павла од 2005.г. је насловљен као Меморандум о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката Српске Православне Цркве. Није тешко погодити да је прецизнији и прихватљивији назив Меморандума Патријарха Павла. Њиме су отклоњене нејасноће и могућности за тенденциозно и другачије тумачење. Управо због тога што на Косову и Метохији има разних цркава и управо због тога што није мали број оних који својатају српске цркве на светој косовској земљи.Видовдански Меморандум ваља посматрати и из тог угла. И, док "бранитељи" Владике Артемија по медијима клеветнички оптужују Цркву да је обновом порушених Светиња по Меморандуму Патријарха Павла од 2005.г. наводно "створена могућност да се српско духовно и културно наслеђе преименује у косовско и албанско и то са благословом СПЦ", дотле факсимили докумената јасно потврђују да је такво тумачење једино могло да уследи према Видовданском Меморандуму Владике Артемија и Зане Крејзију. На сву срећу, Свети Синод и Патријарх Павле су и то исправили.
С обзиром да је Видовдански Меморандум Владике Артемија био временски орочен на период лето-јесен 2004.г. са правом би могло да се постави питање: шта би било да катастрофално лоше формулације које је прихватио и својим потписом оверио Владика Артемије нису отклоњене и поправљене? Данас би албански сепаратистички политичари, културолози и научници могли да барјаче са текстом Видовданског Меморандума.
На жалост, и данас се сећамо марта 2005.г. када је Владика Артемије убедио Патријарха Павла да, без присуства чланова Синода и секретара, јавно повуче свој претходни пред Синодом стављени потпис на Меморандум и исти огласи неважећим. Тај акт је на брзину склепан мимо патријарховог кабинета. Синод је тим поводом, а због грубе злоупотребе, на ванредној седници у проширеном саставу донео одлуку да потпис Патријарха Павла и даље остаје на снази, а самим тим и Меморандум.
Одмах је, наводно "случајно", противећи се одлуци Светог Синода и Патријарха, реаговало 40 „народних одбора“, црквених општина и управа манастира јавним писмом Патријарху Павлу „дубоко верујући да одлука САСинода СПЦ да задржи његов повучени потпис са њиховог Меморандума“ није његова“ при чему су га позвали да „не дозволи да се погрешним одлукама данас, наше Светиње претворе у туђе богомоље сутра“. Апеловано је на старог Патријарха да се успротиви својој и синодској одлуци уз уверавање да је то реч о „гласу народа, који чврсто стоји иза свога епископа“. Да ли би тако писали да су читали Видовдански Меморандум Владике Артемија? Тадашње "петиције верних чеда СПЦ" против Цркве су претходиле сличним данашњим.
Интересантно је да у Видовданском Меморандуму ни једном једином речју није поменуто да је реч о обнови порушених Светиња од 1999. и 2004.г. Обнова има разних и различитих. Сигуран сам да Владика Артемије није имао жељу да аминује и прикрије трагове тог злочина, али потписане формулације стварају могућност закључка да се ради о редовним донацијама за обнову цркава које страдају, на пример, од зуба времена.
(СУТРА: Низ лоших решења)
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.