Црква или феуд, Правда, 17. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Питање Епархије Рашко-Призренске никада није било, а није ни данас, само питање одговорности и власти једног човека. Епархија СПЦ није приватни феуд, а Црква није лабава конфедерација епархија. Пропаганда "о узроку и поводу прогона Владике Артемија" је конструисана и пласирана из личних разлога

Питање Косова и Метохије, а кроз њега и питање Епархије Рашко-Призренске, у драматичним временима, попут овог данашњег, никада није било, није и не може бити само питање једног епископа и његове канонске надлежности. Епископ јесте наследник Светих Апостола, али он није и не може бити изолована јединка никада. Он је нужно упућен са Сабор и Синод у тако тешком времену када пуноћа Српске Цркве носи не само свој изузетно велики део духовне одговорности него и када носи онај део одговорности за будућност и народа и Светиња на Косову и Метохији.

Ниједна Епархија Српске Цркве није и не може бити приватни феуд са ничим ограниченом влашћу епископа. Српска Црква по своме устројству није и не може бити "лабава конфедерација" епархија. А када се има у виду значај Косова и Метохије за Српску Цркву и народ онда се лако разуме, схвата и прихвата зашто је Свети Архијерејски Сабор СПЦ још за време Патријарха Германа основао саборски Одбор за Косово и Метохију. На челу тог Одбора увек је био Српски Патријарх, а одмах до њега Епископ Рашко-Призренски.

Проблем Косова и Метохије, као и проблем једне епархије, никада на својим плећима није могао да носи један човек без обзира на његову духовну снагу, дарове, лични подвиг, жртву и добру вољу. Управо је у томе један од главних неспоразума и разилажења између Епископа Артемија са једне и Сабора и Синода са друге стране.

Данас су се, први пут у историји Српске Цркве, појавили такви "тумачи црквеног поретка" по којима Свети Архијерејски Сабор може да изабере епископа, али да суштински над њим више нема никакве власти "осим могућности из једног члана Устава СПЦ". При томе су, уз најпогрдније изразе, први пут у историји Српске Цркве Свети Синод коме председава Патријарх покушали да маргинализују готово до нивоа месне заједнице!?!

Током свих претходних месеци, на површину је изашло безброј парадокса. Један од најупечатљивијих јесте тај по коме се видело да се Владика Артемије није либио да, чак и отвореним писмима, решава и питања Цариградског и Српског Патријарха, али и других епископа (попут Епископа Бањалучког Јефрема кога је преко јавности непознатог "искушеника Илије" оптуживао за "организовање сабора нечастивих" у време крвопролића у Босни), али се у најдраматијчнијем и судбоносном времену за Косово и Метохију саборским и синодским одлукама одупирао противљењем "мешању у његову канонску јурисдикцију".

Истински црквеним људима у исто време и трагично и смешно изгледа пропаганда која је, на жалост, конструисана и пласирана из кругова блиских Епископу Артемију. По тој пропаганди, узрок наводног "прогона Епископа Артемија" се налази у његовом "противљењу папизму, екуменизму, глобализму и издаји вере и народа", а "повод за духовну егзекуцију у ускраћивању сагласности америчком потпредседнику Џозефу Бајдену да посети Манастир Високи Дечани". Најсмешнија и најнеозбиљнија теза у тој пропаганди јесте да је Владика Артемије наводно "главни проблем ЦИА-е и остваривању америчке политике на Косову и Метохији".

Мање или више познати догађаји из претходне деценије су више него јасно показали и доказали да је Владика Артемије био самовољни пионир у системском успостављању сарадње између косовско-метохијских Срба са међународним чиниоцима и албанским политичким представницима и то од оног момента када су своје крваве маскирне униформе заменили белим кошуљама, оделима и краватама.

(СУТРА: Прогон или милост)