Пре дипломатске мисије са Клинтоном, Олбрајтовом, Соланом и другим међународним званичницима, Владика Артемије се нашао у опасним политичким играма са лидерима УЧК. Два сусрета Владике Артемија са Хашимом Тачијем. Шта садржи заједничко саопштење Владике Артемија и Хашима Тачија од 2. јула 1999. године?
У време када је горело сво Косово и Метохија, када су убијани и киднаповани Срби, када су рушени српски домови и српски храмови, када је Српски народ остао обезглављен, Владика Артемије се није либио да се сретне и са челницима УЧК. Они су у то време били свеже крвавих руку и тек што су скинули војне униформе и изашли из ровова из којих су убијали српску нејач, српске војнике и полицајце, а у јавности су одмах стварали имиџ "представника косовских Албанаца".
Владика Артемије се 2. јула 1999.г. у главној канцеларији Мисије Уједињених нација у Приштини срео са Хашимом Тачијем, Реџепом Ћосјом, Кољ Беришом и Бљеримом Шаљом. Састанку су са српске стране, поред Владике Артемија, присуствовали Момчило Трајковић, Протосинђел Сава (Јањић) и Душан Ристић. Хавијер Солана, Џејми Шеј и Весли Кларк су пред Видовдан 1999.г., на истом месту, организовали састанак Владике Артемија и његове делегације са Хашимом Тачијем, Ветоном Суроием и Џавидом Хаљитијем.
Данас се слободно може промишљати да ли је такав састанак био потребан и да ли су заједничким саопштењем Владике Артемија и Хашима Тачија прилике на Косову и Метохији, а посебно безбедносне, побољшане за Србе и остале неалбанце. Није тешко наћи одговор, али у сваком случају не треба сумњати у добре намере Владике Артемија у то тешко време помогне људима у невољи.
Владика Артемије са својом и Хашим Тачим са својом делегацијом су се 2. јула 1999.г. састали како би "продискутовали о питањима безбедности и људских права". Невероватно ми је да је Владика Артемије, као човек који није мрава згазио, пристао да о безбедности и људским правима разговара са Хашимом Тачијем као представником УЧК, који је и лично и са својом паравојном терористичком организацијом највише допринео да се угрози свака безбедност и прекрше сва људска права, а посебно људско право на живот Срба на Косову и Метохији.
На састанку је, судећи по заједничком саопштењу, разматрано више питања, а посебно питање "ослобађања од страха као услова за остваривање људских права", а ради постизања заједничког циља - "цивилног друштва на Косову". Не могу да верујем да је Владика Артемије могао да, након свих апокалиптичких сцена у то време на Косову и Метохију, верује да Хашиму Тачију 1999.г. цивилно друштво на Косову представља циљ. Знам да се Владика Артемије залагао за поштовање права свих људи и успостављање дијалога, али се такво залагање нигде није могло наћи ни у назнаци код Хашима Тачија.
У саопштењу су, да зло буде веће, обе стране осудиле само "злочине Милошевићевог режима на Косову", а здушно је подржана улога Међународног трибунала за ратне злочине. Нигде и на ниједном месту нису осуђени ни ранији, а ни тадашњи злочини које су косовски Албанци - припадници УЧК - масовно чинили над Србима и осталим неалбанцима, чак и у време док се одржавао састанак између Владике Артемија и Тачија. Обе стране су заједнички затражиле и да се "политички процеси пред српским судовима", а очевидно се мислило на судске процесе припадницима УЧК, "одмах обуставе и да се сви политички затвореници одмах ослободе".
Владика Артемије и Тачи су се кроз заједничко саопштење заложили и за помирење чији ће "пут бити дуг и тежак" уз констатацију да "не постоји природно стање мржње међу људима на Косову".
А као први корак, сложили су се да "успоставе заједничку директну линију комуникације између њих, УНМИК-а и КФОР-а и да одржавају редовне састанке, да објављују заједничке поруке сарадње и помирења на ТВ и радију, да оснују заједнички кризни комитет како би хитно могли да реагују на све безбедносне проблеме у било ком моменту, укључујући оне који се односе на историјске и верске објекте, као и да оранизују, што је пре могуће, састанак верских и духовних вођа који би позвали на толеранцију и поштовање верских објеката".
Првим састанком и заједничким саопштењем са Хашимом Тачијем, Владика Артемије је практично отворио институционални дијалог са лидерима косовских Албанаца.
(СУТРА: Молитвени доручак )
Садржај споразума српске и албанске делегације 2. јула 1999. (из књиге Момчила Трајковића
"(Не)могућа мисија, Београд-Приштина 2007. стр. 311-312)
"(Не)могућа мисија, Београд-Приштина 2007. стр. 311-312)
Владика Артемије са својом и Хашим Тачим са својом делегацијом су се 2. јула 1999.г. састали како би "продискутовали о питањима безбедности и људских права". Невероватно ми је да је Владика Артемије, као човек који није мрава згазио, пристао да о безбедности и људским правима разговара са Хашимом Тачијем као представником УЧК, који је и лично и са својом паравојном терористичком организацијом највише допринео да се угрози свака безбедност и прекрше сва људска права, а посебно људско право на живот Срба на Косову и Метохији.
На састанку је, судећи по заједничком саопштењу, разматрано више питања, а посебно питање "ослобађања од страха као услова за остваривање људских права", а ради постизања заједничког циља - "цивилног друштва на Косову". Не могу да верујем да је Владика Артемије могао да, након свих апокалиптичких сцена у то време на Косову и Метохију, верује да Хашиму Тачију 1999.г. цивилно друштво на Косову представља циљ. Знам да се Владика Артемије залагао за поштовање права свих људи и успостављање дијалога, али се такво залагање нигде није могло наћи ни у назнаци код Хашима Тачија.
У саопштењу су, да зло буде веће, обе стране осудиле само "злочине Милошевићевог режима на Косову", а здушно је подржана улога Међународног трибунала за ратне злочине. Нигде и на ниједном месту нису осуђени ни ранији, а ни тадашњи злочини које су косовски Албанци - припадници УЧК - масовно чинили над Србима и осталим неалбанцима, чак и у време док се одржавао састанак између Владике Артемија и Тачија. Обе стране су заједнички затражиле и да се "политички процеси пред српским судовима", а очевидно се мислило на судске процесе припадницима УЧК, "одмах обуставе и да се сви политички затвореници одмах ослободе".
Владика Артемије и Тачи су се кроз заједничко саопштење заложили и за помирење чији ће "пут бити дуг и тежак" уз констатацију да "не постоји природно стање мржње међу људима на Косову".
А као први корак, сложили су се да "успоставе заједничку директну линију комуникације између њих, УНМИК-а и КФОР-а и да одржавају редовне састанке, да објављују заједничке поруке сарадње и помирења на ТВ и радију, да оснују заједнички кризни комитет како би хитно могли да реагују на све безбедносне проблеме у било ком моменту, укључујући оне који се односе на историјске и верске објекте, као и да оранизују, што је пре могуће, састанак верских и духовних вођа који би позвали на толеранцију и поштовање верских објеката".
Првим састанком и заједничким саопштењем са Хашимом Тачијем, Владика Артемије је практично отворио институционални дијалог са лидерима косовских Албанаца.
(СУТРА: Молитвени доручак )
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.