Артемије и Сејдиу, Правда 20. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Владика Артемије најпре није имао ништа против посете Фатмира Сејдиуа Дечанима, а потом је саопштио да је Сејдиу дошао у Дечане без његовог благослова. Према писаним сведочењима, бивши Протосинђел Симеон (Виловски) написао и објавио саопштење без седнице Српског националног већа. Архијерејски намесници у одбрани Дечана

Изјава вл. Артемија у Вечерњим
новостима 27.4.2006 

И посета Фатмира Сејдиуа Манастиру Високи Дечани о Васкрсу 2006.г. је искоришћена за нарушавање угледа Српске Цркве у јавности. Владика Артемије је, како тврди дечанско братство, преко Владике Теодосија на време био упознат са најављеном посетом и није истакао никакву забрану с обзиром да Сејдиу није тражио да присуствује светој литургији. Из неких разлога, Владика Артемије је касније обавестио јавност да је Сејдиу посетио Дечане "без његове сагласности".

Одговор вл. Теодосија, Вечерње, 28.април

Подсећања ради, Сејдиу је шефом УНМИК-а Петерсеном и командантом КФОР-а генералом Валотом дошао у Дечане и честитао васкршњи празник дечанским монасима задржавши се у манастиру двадесетак минута. Владика Теодосије је у кратком разговору поменуо значај повратка прогнаних и заложио се за бољу безбедност Срба. Није се водио разговор ни о заштитној зони око манастира, јер та надлежност припада УНМИК-а, а не привременим косовским институцијама. Владика Теодосије им је поклонио примерке књига о најновијем страдању Срба на Косову и Метохији.

Као што је познато, Сејдиу није био ни први, а ни последњи политички представник косовско-метохијских Албанаца који долази у неки од манастира на Косову и Метохији. Уз то, Сабор и Синод су, па и Владика Артемије, више година слали јавне поруке и упућивали на дијалог и суживот на Косову и Метохији. Српска Црква није заговарала изгон Албанаца као решење на Косову, али није заговарала ни самоизалацију Срба. Међутим, јесте тражила, тражи и увек ће тражити повратак Срба на своја вековна косовско-метохијска огњишта и живот достојан слободног човека. Уосталом, то су увек биле поруке Патријарха Павла, али и Патријарха Иринеја.

Сви архијерејски намесници протествују због владикине изјаве у штампи
и стају у одбрану дечанског братства и , 2. мај 2006. год.

Посебно се не сме губити из вида и чињеница да се већина косовско-метохијских манастира налази у албанском окружењу те да је монаштво и свештенство дужно да у овим голготским временима кроз дијалог оснажи и подстакне повратак Срба на Косово и Метохију.

Владика Артемије питање Сејдиуове посете Дечанима није проблематизовао кроз црквена тела како је и ред него је својим медијским наступом, на опште згражавање, отворио до тада невиђену полемику са дечанским монасима. Потом су су његови најближи сарадници, а пре свих рашчињени Дејан Виловски, кроз саопштења која су писали Српском националном већу, кренули у даље елаборирање теме о наводној "дечанској веледржавној издаји". Политичко мешетарење Виловског се огледа и кроз сведочење Раде Трајковић и Ранђела Нојкића, дугогодишњих блиских сарадника Епископа Артемија у Српском националном већу, који су потврдили да је, према њиховим сазнањима, клеветничко саопштење против Епископа Теодосија и братства Манастира Високи Дечани заправо написао Виловски.

 Изјава Р. Нојкића дугогодишњег члана СНВ КиМ

Владика Артемије је отишао још даље јавном оценом да пријем Сејдиуа у Дечанима представља "јак ветар у једра независном Косову" и тиме јавно оптужио своју духовну децу.

Развила се непотребна полемика, али су одмах реаговали и сви архијерејски намесници што само говори колико је то унело забуну међу свештенство и народ. Они су стали у одбрану дечанских монаха и тражили да свештенство као оно које најбоље познаје ситуацију на терену буде активно укључено у црквене токове. То обраћање само говори колико је свештенство на Косову и Метохији било скрајнуто у запећак, а да се политика Епархије није водила саборно уз учешће свештенства већ да се од уске групе око Владике Артемија монополисало инокосном "борбом за одбрану Косова".

Са правом се поставља питање: како је Епископу Артемију сметала кратка посета Сејдиуа, Петерсена и генерала Валота Дечанима на Васкрс, а нису му сметали његови сусрети са Клинтоном, Олбрајтовом, Соланом, Тачијем, Хисенијем и Бакалијем и другима? И како све то није био проблем да у оближњој Ђаковици Албанцу продаје црквену имовину без знања Патријаршије? Где су ту принципи?

(СУТРА: Артемије и НАТО)