Реч читаоцу:

С обзиром на све чешће појаве у нашој Цркви да се борба за веру у Христа Богочовека претвара у борбу против Цркве и црквеног поретка, почео сам са објављивањем серије чланака у којима ћу се бавити овом проблематиком. За разлику од разних анонимних "бораца за веру" пишем под својим именом и презименом са чврстим уверењем да се у наше време борба за истинску веру православну пре свега пројављује као борба за здраво и исправно схватање Цркве као Тела Христовог и спасења које бива кроз њу и светотајински живот црквени. Следујући речима Господњим да ће нас "Истина ослободити" (Jн. 8,32) почео сам да пишем о овој теми ослањајући се на аргументе са циљем да покажем да саврмени црквоборци манипулишу истином како би обманули необавештене. Циљ тих "бораца за веру" је заправо борба за ЗАВЕРУ која је усмерена против Цркве.

среда, 7. јул 2010.

Обећање Медлин Олбрајт, Правда 7. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Владика Артемије је имао велики број сусрета са Медлин Олбрајт, америчким државним секретаром. Мисија Кристофера Хила и Џејмса Рубина. У најгоре време за Србе на Косову и Метохију, Владика Артемије је примио Олбрајтову у Манастиру Грачаница. Шта је Владика Артемије обећао Олбрајтовој? Да ли је испунио обећање?

Владика Артемије је у почетку политички невешто учествовао у изградњи привремених косовских институција. Наравно, он такву позицију није имао као Епископ Рашко-Призренски него као челни човек Српског националног већа Косова и Метохије. Не треба губити из вида да је Владика Артемије, неуспешно копирајући покојног Архиепископа Кипарског Макариоса, без одобрења Светог Архијерејског Сабора и Синода у једном моменту на себе преузео и световне функције као што је, свакако, и функција председника политичке организације косовско-метохијских Срба.

Колико данас, са временске дистанце од десетак година, као национално штетни делују бројни самовољни политички потези, тј. политички промашаји Владике Артемија. Не сме се губити из вида да су српски епископи и свештеници примали на своја плећа и националне и државотворне дужности у одређеним историјским периодима. Али, још више се не сме губити из вида да је то чињено само онда када Срби нису имали никакву државну организацију. У временима постојања државе, црквеним људима не припадају таква места, али им припада право да очински посаветују и саопште свој став и став Цркве. Политика и потези Владике Артемија од тада до данас, иако контрадикторни једни другима, у једном делу нису увек били у сагласности са историјским и политичким предањем Српског народа.

По свему судећи, америчке службе су више него прецизно сачиниле психолошки профил Владике Артемија. Јасно се видело да је он своју владичанску власт прелио и у Српско национално веће те да је и тамо полако, али сигурно, политика вођена невешто, а методолошки по оној народној да се "владичанска не пориче".

Данас се са сигурношћу може тврдити да улазак Срба у привремене косовске институције након бомбардовања 1999.г. представља најштетнији политички потез Владике Артемија. Уласком, па изласком, па поновним повратком у привремене косовске институције суштински је са Србима изграђиван административни систем косовских Албанаца.

Момчило Трајковић, дугогодишњи блиски сарадник Владике Артемија, у својој књизи "(Не)могућа мисија" сведочи да је Владика Артемије у јесен 1999.г. у Вашингтону обећао Олбрајтовој да ће се Срби вратити у Прелазно веће Косова. Заузврат, Владика је тражио побољшање положаја Срба. Не сумњам и да је увек желео боље за Србе, али је веома често био споран начин како је то чинио.

Према Трајковићевом сведочењу, крајем марта 2000.г. у Грачаницу су дошли Кристофер Хил и Џејмс Рубин као изасланици Медлин Олбрајт. Одмах су, према Трајковићевом сведочењу, прешли на ствар:

"Поздравља Вас Олбрајтова и пита шта сте урадили поводом обећања које сте дали у Вашингтону да ћете се вратити у Прелазно веће Косова (Кушнерова влада)?"

Владика је на то одговорио да се о томе свакодневно разговара, али да се та одлука не може донети без подршке Српског народа и СНВ. Емисари Олбрајтове су отишли незадовољни одговором.

Након тога, Владика Артемије је 2. априла 2000.г. заказао седницу СНВ на којој је, према Трајковићевом сведочењу, од 46 присуствовало само 12 чланова. Без кворума, а то значи без подршке Срба и СНВ, донета је одлука да се српски представник врати у Прелазно веће на три месеца и тако испуни обећање које је Владика Артемије дао Олбрајтовој у Вашингтону. То је био разлог да Трајковић, који се томе противио, напусти СНВ. Владика Артемије је таквим поступцима уносио и поделе међу Србе на Косову и Метохију тако да су га неки од данашњих бранитеља тада називали као "бискуп Артемије".

Сусрети Владике Артемија са Олбрајтовом су настављени. О томе сведоче бројне фотографије са пријема и заједничког конзумирања сувих колача у Манастиру Грачаница. Данас то многи крију као змија ноге и протоколарним пријемом Џозефа Бајдена у Дечанима покушавају да скрену пажњу са обећања и катастрофалних политичких промашаја Владике Артемија.

(све фотографије са Медлин Олбрајт датирају из периода непосредно после бомбардовања Србије од стране САД и њених савезника и снимљене су од јула 1999 до марта 2000) 

(СУТРА: Споразум Владике Артемија и Хашима Тачија )


(Прилог, сведочење Момчила Трајковића о обећању Олбрајтовој и тадашњим догађајима описаним у његовој књизи "(Не)могућа мисија" Београд-Приштина 2007. стр. 380.)

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.