Чишћење Цркве, Правда, 23. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Нису тачне тврдње да се црквене контроле врше селективно те да се врши "чишћење Цркве". Црква има свој независни унутрашњи економски систем, а епископи у погледу црквене одговорности нису приватне личности.

нова псевдо-иконографија "верних чада" вл. Артемија

У жељи да се ненадлежно мешају у поједина унутрашња црквена питања, поједини "бранитељи" Владике Артемија истичу тезе да "финансијских злоупотреба има и у другим епархијама СПЦ" те "да се финансијска контрола врши само у Епархији Рашко-Призренској". Због тога се, ради проширења анти-црквеног фронта против Синода и Сабора, а суштински против Патријарха Иринеја, дигла повика да се наводно "спрема чишћење Цркве", па да се треба бранити Владика Артемије и ради других владика, а не само ради њега. И све то без обзира на чињенице. На разним анти-црквеним сајтовима су се, чак, појавиле фото-монтаже Владике Артемија на свештеномученика на гиљотини Патријарха Иринеја!?!

Такве тезе су срачунате и пласиране ради кршења и срозавања угледа СПЦ у друштву, али, поред других, имају два велика проблема.

Први проблем таквих теза лежи у нелогичности. Шта би остало од људског друштва или од било које институције када би познаници бранили неког преступника тврдњом да има и других преступника те да га ваља поштедети одговорности. То посебно не иде у прилог онима који говоре о "одбрани правног поретка".

Други проблем лежи у паушалности таквих теза. Још није познато да је неки епископ Српске Цркве оптужен пред Синодом и Сабором за неке преступе и да такав није санционисан у зависности од врсте доказа и кривице. Јасно је да су паушалне тезе уперене против свих српских владика и јерархије.

 са сајта обожавалаца вл. Артемија "Истина је само једна -Владика Артемије" 

Има и таквих који траже да "финансијски експерти" врше контроле "пошто Српска Црква нема економских кадрова" те да не верују Синоду и Сабору него само "независним економистима". Такви не знају да Српска Црква има свој унутрашњи економски систем, који се одржава и контролише преко економског одељења при Патријаршији деценијама. Све епархије имају обавезу вођења црквених буџета, прихода, расхода, разреза, завршних рачуна, ревизија о чему "експерти" нису још увек обавештени. Ко то онда одржава економски живот у епархијама и у Патријаршији и ко носи терет црквеног живота, градње, обнове, издржавања свештенства, хуманитарних фондова и осталог? Уостало, тако је било и када је Владика Артемије био члан Синода.

Позивање на Устав СПЦ од оних који су га недавно први пут видели у животу, а потом јавно и нецрквено тумачили, поред незнања има и обележје непринципијености. Они који грлато "бране правни поредак СПЦ" због наводно "безаконог и неуставног" разрешења Епископа Артемија нису потрошили ни кап мастила да, рецимо, на исти начин критикују синодску одлуку о привременој надлежности Патријарха Иринеја над Црквеном општином у Берлину. Њих, по свему судећи, интересује један човек, а не Црква. Уз то, реч је групашењу, иначе забрањеном по канонима, а не о "борби за веру" или "правни поредак СПЦ".

Трагично звуче тезе о Епископу Артемију као "приватној личности и слободном грађанину" у црквеним питањима. Ниједан владика, па ни Владика Артемије, нема свој јавни и приватни ангажман. Епископство нема свој јавни и приватни део, јер је то служба Богу и Цркви.

Једно је сигурно. У историји Цркве не постоји ниједан епископ кога је Црква узвела у апостолску службу, а који се пред Синодом и Сабором позивао на своју приватност и људска права.

Има и оних који заговорају гурање проблема под тепих причама. Нису се много узбуђивали када је један бивши монах, духовно чедо Владике Артемија, позвао сабраћу на скандалозни јуриш на Грачаницу, а што је јавно признао. Више су се бавили камерманима, а мање немонашким понашањем и јуришањем у ослобађање наводно "у кућном притвору затвореног" Владике Артемија.

У сваком случају, сваки патријарх, па и Патријарх Иринеј са Синодом и Сабором нема задатак да чисти него да чува Цркву.

(СУТРА: У раљама "ревнитеља")