Интервју "Политици" о канонизацијама у тзв. МПЦ, 28. август 2010. год.

Протојереј мр Велибор Џомић,
члан Правног савета Митрополије Црногорско-Приморске и аутор више књига о Новим Српским Мученицима

- Да ли МПЦ може да врши канонизацију светитеља будући да је канонски непризната?

- Данас у ери људских слобода и права свако може да ради шта му падне на памет под условом да не угрожава другога. Међутим, правила овога света не важе у Цркви Христовој, а посебно не важе у случају о коме говоримо. У еклисиолошком и канонском смислу, постоје јасна правила пре свега о Цркви, а онда и остала у која спадају и древна, освештана правила о увршћивању достојних православних хришћана у диптихе светих. Чим се каже да је реч о "канонски непризнатој цркви" онда је и одговор у погледу њихове канонске и црквене могућности за канонизацију светитеља више него јасан.

- Какав би статус имали такви "светитељи"?

- Свети Божији људи су вером, подвижништвом и другим хришћанским врлинама на земљи задобили, како би наш народ рекао, место код Господа. Сабор архијереја својим канонским одлукама о прибројавању таквих Божијих људи ликовима Светитеља, након озбиљне процедуре, само потврђује оно што је Господ пројавио, народ осетио и уводи их у богослужбени живот Цркве кроз посебно молитвено обраћање, појање служби, поштовање њихових икона. Дакле, то увек ради Црква, а не "канонски непризната црква". То увек ради црквена јерархија, а не јерархија која је у расколу. Историја Цркве је више пута показала да се исхитреним и еклисиолошки неутемељеним поступцима у тако озбиљним стварима само повећава број спорних питања.

- Архимандрит Јоаникије се упокојио 1940.г. у време када МПЦ још увек није постојала, односно кад је на тим просторима била само СПЦ. Може ли он постати светитељ МПЦ?

- Познато је да постоји више канонских неправилности и озбиљних проблема у деловању јерархије тзв. МПЦ која је већ деценијама у расколу не само са Српском него са свим Православном Црквама. Управо се због тога годинама мукотрпно траже пут и начин да се ти проблеми реше на предањски и црквени начин. Тога је свесна и тамошња јерархија која је у расколу. Светитељи Цркве Христове нису и не могу бити ни "републички" ни "државни". Помесна Црква о новоприбројаним светитељима обавештава остале помесне Православне Цркве и оне то прихватају. Уколико би се томе приступило у Скопљу на начин како извештавају медији, дакле, пре решавања спорних питања, онда таква одлука не би имала никакву важност у ниједној Помесној Цркви, јер би се радило о одлукама јерархије која, на жалост, пребива у расколу. Древно је искуство да Светитељи помажу, али да нису за игру такве врсте. Свети Божији људи се не гурају и не журе да уђу у црквени календар.

- Како Црква гледа на локалне светитеље, односно подвижнике и мученике који се у народу поштују као светитељи, али их СПЦ још увек није уврстила у диптихе светих. Да поменемо пример Јована Стјеничког, Мученицу Јелицу чија се рука чува у Манастиру Рукумија?

- Свети људи нису само они чија се имена налазе у календару. Царство небеско је препуно Божијих угодника и мученика. Само да поменемо колико је међу светима Јасеновачких, Јадовинских и других мученика из нашег православног Српског народа, који су због вере и имена пострадали од нациста и комуниста, а не знају ни се ни сва њихова имена. Њихова имена Бог зна, а памћење о њима и њиховој вери и подвигу се чува у Цркви од јерархије и народа. Управо по јеванђелској речи да се не може град сакрити кад на гори стоји. Ми та имена већ годинама брижљиво сакупљамо и најпре помињемо на богослужењима. Тако и започиње поступак да надлежне црквене комисије у будућности испитају и евентуално предложе Сабору њихово прибрајање ликовима светих.

- Има ли још примера да је нека канонски непризната црква прогласила неког православног подвижника за светитеља?

- Такви случајеви се дешавају тамо где постоје озбиљни канонски проблеми попут овог у БЈР Македонији, Украјини и на другим странама. Показало се кроз историју да су такви црквено неутемељени потези веома често били потребни ради одржавања необавештеног народа у духовним заблудама. Подсетићу, иако није упоредиво са Македонцима, да су следбеници бившег свештеника Мираша Дедеића у Црној Гори пре неколико година тобоже "канонизовали" Ивана Црнојевића, али то не важи у Цркви, иако сви ми поштујемо његове историјске заслуге као владара Црне Горе и ктитора Цетињског манастира.