Борба за веру (3) - Посредник

Протојереј мр Велибор Џомић

Медијске сензације не недостају на српском говорном подручју чак ни када је реч о унутрашњим црквеним питањима. Разумем потребу медија и медијских посленика да се изборе за информацију управо због тога што је основна намена медија садржана у информисању јавности. Међутим, данас се све више наглашава улога медија у обликовању јавности и ту веома често настају бројни проблеми. Проблеми се још више умножавају када се јавност парцијално обликује кроз бројне штампане и електронске медије. А када се то све догађа у друштву у транзицији онда имамо ово што данас имамо у Србији, Црној Гори, Републици Српској и у региону.

Морам да признам да одговорност за то не сносе само новинари. Веома често, више од новинара, одговорност за то носе и личности које иступају у јавности и то искључиво на сензационалистички начин. Класичан пример за напред изнете тврдње налазим и у сензационалистичком иступу адвоката Томе Филе поводом македонског раскола.

Не треба губити из вида да је сваки раскол трагичан и да се, по учењу Светих Отаца Цркве, изазивање раскола не може опрати ни проливањем мученичке крви. Не треба губити из вида ни историјат македонског раскола. Посебно не треба губити из вида активну улогу атеистичких лидера Комунистичке партије Југославије у изазивању и одржавању македонског раскола. Такође, не треба губити из вида ни бројне друге важне моменте политичке природе у овом случају од тада до данас.

Лепо је и похвално када хришћанин има добру намеру, али хришћанин треба да зна своје место, као и чињеницу да две хиљаде година дуго искуство Цркве сведочи да добро које није учињено на добар начин - није добро. Бојим се да је Фила, уз дужно поштовање, у жељи за медијским сензационализмом то веома важно искуство и поуку превидео. И због тога је, по мом осећају, сензационализмом већ на почетку поразио своју идеју и озбиљно довео у питање добру намеру.

Пре свега, није добро што је Фила превидео чињеницу да дијалог између представника СПЦ и тзв. МПЦ одавно постоји и да је пролазио кроз различите фазе. Још је горе што није схватио да проблем македонског раскола није у протоколарним посетама македонског председника Манастиру Прохор Пчињски. А најгоре је што није схватио да се решењем македонског раскола пре свега решавају најважнија духовна питања македонског народа у Цркви Христовој без којих нема спасења, а не протоколарна питања ради путовања "његовог председника".

Чини ми се да је Фила на неки начин потценио владике којима, наводно, за решавање унутрашњих црквених питања треба нека спољашња помоћ и интервенција. Историја Цркве показује да такви проблеми никада нису брзо и лако настајали, а ни да се нису брзо и лако решавали. Историја Цркве још показује и то да се такви проблеми никада нису решавали уз спољашње асистенције лобистичких група, попут Филине и амбасадорове, неко по осећању пастирске савести и одговорности архијереја.

Дефинитивно сам се разочарао када сам прочитао да се у тој Филиној лобистичкој групи налази и актуелни македонски амбасадор. Јасно је да је политика и у овом случају већ уплела своје прсте и да ће, као и много пута до сада, без обзира на добру вољу појединаца проблеме само увећати. Остало је нејасно да ли се у тој групи налазе и Владан Батић и Мирко Ђорђевић као "експерти за унутрашња црквена питања".

У сваком случају, ваља сачекати да, како рече поглавар канонски непризнате МПЦ г. Стефан, прође врућина. Ваљда ће се и лоби група до јесени охладити, а пастири радити оно што се од њих очекује и чега су они, без икакве Филине и амбасадорове лоби групе, итекако свесни и то ради добра Цркве и народа Божијега, а не ради путовања било којег председника.