Борба за веру 4 - Преображење

Протојереј мр Велибор Џомић

Данас смо, као и раније, са разних страна и адреса засути разним порукама, позивима, призивима, дозивима и упутима. Једни позивају на овакве или на онакве земаљске промене. Други упућују на овај или на онај пут. Трећи нас окрећу према истоку, а четврти према западу. Црква све то поштује, али Црква људе вековима позива на преображење.

Христос се у слави, пред својим ученицима, на Таворској гори преобразио и учинио ново чудо. Његови ученици у том тренутку нису могли да у довољној мери сагледају смисао, значај и поруку Христовог преображења на Тавору. Од силине преображењске, Божије светлости су попадали на земљу, а своје очи су, како се види на фрескама тог чудесног празника, прекривали рукама не могавши да приме ту количину чудесне и животворне преображењске, Божије светлости и енергије.

Посматрајући данашњи свет лако увиђамо да се та чудесна библијска сцена, барем што се Господа Христа тиче, ни мало није променила. Господ се непрестано јавља и подсећа нас својим преображењем, а многи не само да нису свесни дубине, значаја, смисла и поруке преображењског јављања него су, шта више, окренули главе од чудесне преображењске светлости.

Давно су Божији људи рекли да је увек лакше мењати друге него мењати себе. Свети Владика Николај је дао најбољу дефиницију народног преображења: "ако хоћеш да поправиш другога - почни прво од себе; ако хоћеш да поправиш породицу - почни од себе; ако хоћеш да поправиш село или град - почни од себе; ако хоћеш да поправиш државу - почни прво од себе".

У тој поуци лежи корен свих правих и истинских промена међу људима. Савремени човек је готово заборавио да нас преображењски празник увек позива да себе и свој живот непрестано и свакодневно преображавамо вером, истином, правдом, љубављу, трпљењем, смирењем и сваком другом јеванђелском врлином. Истински преображени човек постаје светило које исијава светлост и другима око себе.

Све док не будемо свесни ове велике, а посве једноставне истине ваљаћемо се у понорима беспућа и лутаћемо по земаљској тмуши. Избор човеку у сваком, па и у овом нашем времену је једноставан: или ћемо путем светлости или ћемо путем таме? Није лако ићи путем светлости, али је још теже и страшније ходити путем таме.

Наши свети преци су знали за ту истину и зато су и у најтежим временима и неприликама лако проналазили земаљски пут. На нама стоји обавеза да људима, који су деценијама силом одвајани од светлости и радости Христових празника, ту радост приближимо и да им посведочимо да таворска светлост и даље светли - за свакога од нас и за све нас заједно.

Човек испуњен божанском силом јесте прави и истински човек, који је кадар да сачува душу, образ и свој земаљски дом. Исто важи и за народ. Народ испуњен божанском силом јесте кадар да се у сваком погледу сачува од сваке здувине на свакој ветрометини. Зато је Божији човек давно и са пуним правом рекао да "Србе неће спасити вештина него врлина".