Приметно је да се све чешће у борби за сензацијама и информација прибегава тзв. "инсајдерима" као небивалом извору информисања у историји Српске Цркве. Некако се, развојем слободе информисања након вишедеценијских неслобода, дошло и до праксе која није добра ни за медије, а ни за институције о којима се јавност информише преко "инсајдерских информација".Почело се са "изворима блиским" некој институцији, наставило са саговорником "који је желео да остане анониман", а стигло се до "инсајдера", који за разлику од претходне две групације, рекло би се, представљају стални извор информисања. Даље, информисање јавности на напред описане начине је почело од фирми на прелазу из друштвене у приватну својину, наставило се преко незадовољних чиновника у јавним установама, а онда су политичке странке представљале најбољи простор за развој и усавршавање "инсајдера".
Неким чудним путем и начином, инсајдери су пронађени, или су се сами пронашли, и у црквеним редовима и то обично око заседања Светог Архијерејског Сабора. Познато је да је УДБА као тајна политичка полиција комунистичког режима својевремено тражила сараднике у свим, па и у црквеним редовима. Интересовало их је све, пратили су све, фокусирали и прислушкивали "непоправљиве и безбедносно интересантне" владике, свештенике и монахе. Међутим, своја сазнања и информације нису објављивали, а њихови сарадници су ту своју нечасну службу крили, и још увек крију, као змија ноге.
Данас је другачије. Удбаши су сарађивали из страха или на основу уцена. "Инсајдери" обично делују из личних интереса и болесних амбиција и зато намерно пласирају полуистине или истине као "суште истине".
Морам да нагласим да инсајдерско информисање није добро ни за медије, а ни за Цркву, као ни за било коју институцију. Пре свега, зато што је реч о класичној злоупотреби слободе. Познато је да слобода није неограничена и да није апсолутна. Слобода једног је ограничена и оивичена слободама других. Слобода у својој сржи подразумева одговорност. Без одговорности, дакле, нема ни слободе. Блаженог спомена Патријарх Српски Павле је више више пута опомињао и подсећао да је Бог слободом обдарио сваког човека који долази у овај свет, али да је слобода без одговорности недостојна човека, а одговорност без слободе недостојна Бога.
Или, краће речено, "инсајдери" у било којој институцији, а посебно у Цркви, злоупотребљавају своју слободу и наступају на нецрквени начин управо ради остваривања личних и себичних интереса. У Цркви свако има не само право него и обавезу да укаже на евентуалне неправилности, али на начин како су то свети људи Цркве пре нас установили и како је то до данас очувано.
Истински црквени људи знају да се црквени проблеми не само не решавају него и да се не могу решити под било каквим и коликим притиском медија. Чудно је да "инсајдери" покушавају да проблеме решавају у медијима, а да претходно нису покушали да их реше у Цркви уколико су их већ уочили као "проблеме у Цркви".
"Инсајдери" нису добри ни за медије. Пре свега, због питања одговорности. Затим, веома често се губи граница између стварног и нестварног, нетачног или истинитог, проверљивог и непроверљивог. Поставља се питање: да ли за ставове које саопштавају "инсајдери" одговорнос носе новинари и оснивачи медија?
Ово питање, поред осталих, представља озбиљан проблем за један будући јавни округли сто или скуп који би био посвећен односу Цркве и медија у савременом друштву.
У сваком случају, и пре тога скупа, инсајдерске информације нису и не могу бити ставови Цркве.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.