Изјава "Политици" о Српским новомученицима, 12. септембар 2010. год.

Протојереј мр Велибор Џомић

1. Које су жртве Другог светског рата ушле у Диптихе светих?

- Поступак уношења имена достојних у Диптихе светих није ни једноставан, а ни брз. До сада су у црквени календар унета имена неколико свештеномученика који су као српски епископи и свештеници пострадали од усташа и комуниста. Довољно је да поменемо Митрополите Петра Дабро-Босанског, Доситеја Загребачког, Јоаникија Црногорско-Приморског, Епископе Саве Горњокарловачког, Варнаве Хвостанског, као и неколико свештеника. У календару светих су и Новомученици Јасеновачки.

2. Када је установљен Сабор јасеновачких новомученика, односно када га је Свети Архијерејски Сабор СПЦ унео у диптихе светих?

- Свети Архијерејски Сабор СПЦ је 16. априла ове године донео одлуку да се убудуће спомен Светих Новомученика Јасеновачких прославља 31. августа по јулијанском, односно 13. септембра по грегоријанском календару.

3. Да ли је тачно да су Новомученици Јасеновачки били „избрисани“ из црквеног календара, јер су у називу имали бројку од 700.000 новомученика јасеновачких?

- Нису ни могли да буду избрисани кад саборском одлуком, а то је једини начин, нису били ни унети. У одређеним круговима су се појавиле такве безочне оптужбе на рачун Сабора и Синода, али оне нису тачне. Колико је мени познато, спомен Јасеновачких Новомученика се у календарима појавио осамдесетих година 20. века и то за време трајања несрећне црквене поделе у дијаспори. У календарима које је штампала тадашња Слободна Митрополија из Нове Грачанице код Чикага објављиван је и празник Јасеновачких Мученика. Касније, након зацељења те велике црквене ране заслугом Патријарха Павла, Митрополита Иринеја и других архијереја, Свети Архијерејски Сабор СПЦ је донео одлуку да се у календарима које штампају наше епархије у дијаспори може унети и празновати и њихов спомен. Од ове године празник Светих Јасеновачких Новомученика је обавезујући за читаву Српску Цркву. Подсећам да се Црква приликом доношења таквих одлука не руководи никаквом политиком или идеологијом или, пак, нечијим нестрпљењем. Реч је о једној сложеној црквеној процедури која се мора поштовати.

4. Да ли неке жртве из овог периода тек треба да буду канонизоване?

- Наравно. Довољно је да поменем да су усташе на правди Бога у НДХ убили 219 српских свештеника, а партизанска војска 482 свештеника и монаха. Нацисти су убили преко 80 свештеника, а педесетак балисти, Италијани и Мађари. Имена свештеномученика и новомученика, као и њихова житија се прикупљају, испитују, бележе и припремају за црквене комисије. Има и великих примера страдања верника у 20. веку закључно са малом Милицом Ракић. Сигуран сам да ће и они добити своје место и у земаљском календару Цркве, јер су га одавно пред Богом заслужили.

5. Осим канонизације, како Црква негује спомен на ове жртве?

- Свети људи нису само они чија се имена налазе у календару. Царство небеско је препуно Божијих угодника и мученика. Њихова имена Бог зна, а памћење о њиховој вери и подвигу се чува у Цркви од јерархије и народа. Њихова имена се помињу на богослужењима. Они су најбољи пример јеванђелске речи да се не може град сакрити кад на гори стоји. У нашој Цркви постоје саборски одбори попут Одбора за Косово и Метохију, Одбора за Јасеновац и других у којима се, поред осталог, брине и о чувању историјске истине о нашим страдалницима и јунацима.