Колумна Борба за веру 9 - "Расрбљавање Цркве", Правда 23. септембар 2010. год.

Протојереј мр Велибор Џомић

Већ неколико година уназад поједини самозвани "правни експерти", као и површни политиканти и Срби мимо Срба, упорно обмањују јавност како се наводно врши "систематско расрбљавање Српске Цркве тако што се из назива епархија брише придев српски". Тако је и ових дана један "експерт за Устав и канонско право" јавност дрско обмануо тврдњама да "две епархије нису српске - Шумадијска и Митрополија Црногорско-Приморска". Овакве тврдње би заиста биле аларманте уколико би оне заиста биле тачне. Из тих разлога заиста треба проверити да ли су мимо Устава СПЦ расрбљени називи Епархије Шумадијске и Митрополије Црногорско-Приморске.

Уколико бисмо веровали самозваним "правним експертима за Устав и црквено право" онда би схватили да су досадашњи називи гласили - Српска Православна Епархија Шумадијска и Српска Православна Митрополија Црногорско-Приморска.

Сложићемо се да се нешто може обрисати само уколико је постојало. Сасвим разумљиво, не може се обрисати оно што не постоји.

Називи свих митрополија и епархија Српске Цркве, као и садржај њихових службених црквених печата, регулисани су црквеним Уставом и непромењени су већ пуних осам деценија. У важећем Уставу СПЦ, који је донет 1931. године и који је од тада до данас по црквеним потребама, а одлукама Сабора мењан и допуњаван више пута, јасно пише да је, поред осталих, реч о "Шумадијској Епархији са седиштем у Крагујевцу и Црногорско-Приморској Епархији са седиштем у Цетињу". Даље, у Уставу СПЦ је прописан и садржај црквених печата. Тако, дакле, за све епархије стоји да је реч о "православним епархијама", а не о "српским православним епархијама", како самозвани "експерти за Устав и канонско право" погрешно тврде. Како је и ко је "расрбио" две епархије "експерти" не могу да одговоре, али им то не смета да дају изјаве за јавност, обмањују читалаштво и умањују углед медија.

Можда ће самозвани "експерти за Устав и црквено право" након детаљног ишчитавања Устава СПЦ за ову "националну велеиздају" и "расрбљавање" Цркве" веома брзо у неком од медија оптужити блаженопочившег Краља Александра Карађорђевића, који је прогласио Устав СПЦ. Или ће сва "кривица" пасти на тадашњег министра правде Којића, који је на црквени Устав ставио чак и државни печат. А можда ће и тадашњи председник Министарског савета или Владе Петар Живковић бити сврстан међу садашње "издајнике, паписте и расрбљиваче Цркве"? Али, чудом неће моћи да се начуде како такву "анти-српску дрскост" нису уочили и "расрбљавање Цркве" спречили српски патријарси Варнава, Гаврило, Викентије, Герман и Павле?

Вреди знати да у Уставу СПЦ нема ни назива "СПЦ у Црној Гори" као назива на коме, из својих разлога, упорно и одавно инсистирају следбеници распопа Мираша Дедеића, а у новије време поједини "Срби над Србима" и самозвани "чувари правног поретка СПЦ".

Никако не могу да одгонетнем зашто "експерти" не читају или погрешно читају не само црквене књиге него и Свете Каноне и црквени Устав тумачећи их, како би рекао Вук Караџић, "по правилима баба Смиљане".

Свети Владика Николај је у своје време говорио да Србе највише убија незнање. По свему судећи, мислио је на оне што не читају ништа. Не знам како би се данас изразио о "експертима за Устав и канонско право", који намерно збуњују Србе и који их понижавају пујдајући их на српског патријарха и владике као нове наводне "расрбљиваче" Цркве Светога Саве.