Протојереј мр Велибор Џомић,
парох Подгорички и члан Правног савјета Митрополије Црногорско-Приморске
Постоји више Светих Канона и правила Свете Православне Цркве који хомосексуалност или, словенским језиком речено, мужелоштво дефинишу као велики гријех и мужеложницима у покајању налажу епитимије ради духовног и тјелесног здравља. Да се не би погрешно схватило да Црква само хомосексуалност дефинише као гријех и само хомосексуалцима налаже епитимије ваља истаћи да итекако има и других гријехова те да су и за њих прописане различите епитимије. Епитимија за хомосексуалце се не огледа у самобичевању, како то многи покушавају да у јавности намјерно погрешно представе, него у одлучивању таквих особа од приступа Светој Тајни Причешћа. То се, наравно, односи само на оне људе који по слободној вољи припадају Цркви. Хомосексуалци не могу бити ђакони, свештеници и епископи.
Сваки човјек је слободан да са собом и од себе чини шта год хоће. Та чињеница се мора поштовати, али се мора поштовати и чињеница да се црквена правила у име различитих доживљаја људске слободе не могу мијењати. У том погледу, хомосексуалци нису дискриминисани, јер се Цркви припада по слободној вољи.
За Цркву је неприхватљиво да се гријех промовише као врлина и у том контексту посматра организовање тзв. геј парада од стране невладиних организација. Свако има право да живи у своме дому онако како он сматра да треба, али нема право да свој начин живота силом на срамоту намеће другима и као "културно достигнуће", а да се, при том, непрестано позива на наводну "угроженост својих права". Пада у очи и чињеница да се епископима и свештеницима у овом, као и у многим другим случајевима, најгласније оспорава право да саопште свој став. То управо чине они који се залажу за, по свему судећи, селективне слободе.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.