Колумна Борба за веру 12 - Потоп, 14. октобар 2010. год.

Протојереј мр Велибор Џомић

Православни манастири су одавно угрожени разним вештачким језерима и бранама за хидроелектране. За Цркву, само по себи, није спорно свако благословено напредовање људске заједнице, а тиме и коришћење хидро-потенцијала које не угрожава духовно биће и културу једног народа. Дакле, то значи да је итекако важан начин и да су још важније последице коришћења хидро-потенцијала не само у погледу угрожности православних Светиња него и њихових заштићених зона, као и свеукупног природног и друштвеног амбијента.

Свети Владика Николај је у своје време, када је у прављено вештаччко језеро потапањем и измештањем српских манастира у овчарско-кабларској клисури, говорио да "лењирска мудрост" не може добра донети народу чије вође потапањем уништавају народне светиње. Изградњом мањих или већих вештачких језера атаковано је на манастире Јовање, Преображење, Пиву, Добрићево, Косијерево и друге. Данас се атакује не древну немањићку Светињу с половине 13. века - Манастир Морачу.

Начин на који се у данашње време пропагира питање евентуалне изградње електрана на реци Морачи у многоме подсећа на поратну причу када је „у име изгледног просперитета и светле будућности“ из најважнијег центра политичке моћи тога времена наређена сеча маслина по Приморју или уништавање коза у нахијама старе Црне Горе. Није дуго прошло, а грађани су, као и читаво црногорско друштво, схватили да су то били веома лоши и штетни подухвати који су разбили црногорско село.

У случају електрана на Морачи није угрожен само тај немањићки манастир, који ће 2012. године прославити 760 година постојања. Вешто се пласира погрешна поставка да се манастиру искључиво помаже изградњом бране Андријево чија би површина, у једном од понуђених решења, дошла на два метра испод манастирских темеља.

Стичем утисак да је у случају заштите Манастира Мораче реч о неприхватљивој замени теза. Више пута је потенцирана угроженост манастира у овом тренутку. Отуда је, према тим предлозима, евентуална изградња електрана представљена као „идеална прилика да се манастир трајно заштити“. Такве тезе су парадоксалне и незаконите с обзиром да је реч о споменику културе од изузетног значаја. Обавеза је државе да преко стручних служби заштити манастир без права на условљавање било каквом врстом градње, а посебно не оном која се противи начелима заштите споменика културе и правној регулативи. Отуда приче о будућа три милиона евра, који би, у случају изградње електрана, били опредељени за заштиту Манастира Мораче могу само да засењују простоту необавештених.

Црна Гора је земља која итекако има лоша искуства у питању градњи електрана поред светиња и у градњи електрана које „у име прогреса“ подразумевају потапање домова и исељавање становништва. Довољно је да видимо Манастире Пиву и Косијерево, као и свеукупну угроженост тих крајева.

Док исписујем ове редове, Влада Црне Горе припрема акт о давању концесија на реци Морачи. Недвосмислено сам утврдио да понуђени документи у потпуности игноришу чињеницу да се концесије не могу давати уколико се њима угрожава или уништава културна баштина. Више је него јасно да се ствара правни простор за неке тајкуне да сутра "у складу са законом и уз понуду квалитетних економских услова" затраже и измештање Манастира Мораче подизањем нивоа бране за 99 метара у односу на претходну варијанту. Промовишући замишљени развој туризма кроз потоп у Морачи предвиђен је „Центар за посетиоце Манастира Мораче“ у коме ће бити и „објекат за вјенчања“, а не знају да се венчања увијек обављају у храму, а не у ресторану или на платформама за посматрање.

Ових дана су верници и мештани покренули иницијативу да се Манастир Морача стави под заштиту УНЕСКА. И треба им у томе помоћи.