Реч читаоцу:

С обзиром на све чешће појаве у нашој Цркви да се борба за веру у Христа Богочовека претвара у борбу против Цркве и црквеног поретка, почео сам са објављивањем серије чланака у којима ћу се бавити овом проблематиком. За разлику од разних анонимних "бораца за веру" пишем под својим именом и презименом са чврстим уверењем да се у наше време борба за истинску веру православну пре свега пројављује као борба за здраво и исправно схватање Цркве као Тела Христовог и спасења које бива кроз њу и светотајински живот црквени. Следујући речима Господњим да ће нас "Истина ослободити" (Jн. 8,32) почео сам да пишем о овој теми ослањајући се на аргументе са циљем да покажем да саврмени црквоборци манипулишу истином како би обманули необавештене. Циљ тих "бораца за веру" је заправо борба за ЗАВЕРУ која је усмерена против Цркве.

четвртак, 08. јул 2010.

Споразум Владике Артемија и Хашима Тачија, Правда, 8. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Пре дипломатске мисије са Клинтоном, Олбрајтовом, Соланом и другим међународним званичницима, Владика Артемије се нашао у опасним политичким играма са лидерима УЧК. Два сусрета Владике Артемија са Хашимом Тачијем. Шта садржи заједничко саопштење Владике Артемија и Хашима Тачија од 2. јула 1999. године?


У време када је горело сво Косово и Метохија, када су убијани и киднаповани Срби, када су рушени српски домови и српски храмови, када је Српски народ остао обезглављен, Владика Артемије се није либио да се сретне и са челницима УЧК. Они су у то време били свеже крвавих руку и тек што су скинули војне униформе и изашли из ровова из којих су убијали српску нејач, српске војнике и полицајце, а у јавности су одмах стварали имиџ "представника косовских Албанаца".

Владика Артемије се 2. јула 1999.г. у главној канцеларији Мисије Уједињених нација у Приштини срео са Хашимом Тачијем, Реџепом Ћосјом, Кољ Беришом и Бљеримом Шаљом. Састанку су са српске стране, поред Владике Артемија, присуствовали Момчило Трајковић, Протосинђел Сава (Јањић) и Душан Ристић. Хавијер Солана, Џејми Шеј и Весли Кларк су пред Видовдан 1999.г., на истом месту, организовали састанак Владике Артемија и његове делегације са Хашимом Тачијем, Ветоном Суроием и Џавидом Хаљитијем.

Данас се слободно може промишљати да ли је такав састанак био потребан и да ли су заједничким саопштењем Владике Артемија и Хашима Тачија прилике на Косову и Метохији, а посебно безбедносне, побољшане за Србе и остале неалбанце. Није тешко наћи одговор, али у сваком случају не треба сумњати у добре намере Владике Артемија у то тешко време помогне људима у невољи.

Садржај споразума српске и албанске делегације 2. јула 1999. (из књиге Момчила Трајковића
"(Не)могућа мисија, Београд-Приштина 2007. стр. 311-312)

Владика Артемије са својом и Хашим Тачим са својом делегацијом су се 2. јула 1999.г. састали како би "продискутовали о питањима безбедности и људских права". Невероватно ми је да је Владика Артемије, као човек који није мрава згазио, пристао да о безбедности и људским правима разговара са Хашимом Тачијем као представником УЧК, који је и лично и са својом паравојном терористичком организацијом највише допринео да се угрози свака безбедност и прекрше сва људска права, а посебно људско право на живот Срба на Косову и Метохији.

На састанку је, судећи по заједничком саопштењу, разматрано више питања, а посебно питање "ослобађања од страха као услова за остваривање људских права", а ради постизања заједничког циља - "цивилног друштва на Косову". Не могу да верујем да је Владика Артемије могао да, након свих апокалиптичких сцена у то време на Косову и Метохију, верује да Хашиму Тачију 1999.г. цивилно друштво на Косову представља циљ. Знам да се Владика Артемије залагао за поштовање права свих људи и успостављање дијалога, али се такво залагање нигде није могло наћи ни у назнаци код Хашима Тачија.

У саопштењу су, да зло буде веће, обе стране осудиле само "злочине Милошевићевог режима на Косову", а здушно је подржана улога Међународног трибунала за ратне злочине. Нигде и на ниједном месту нису осуђени ни ранији, а ни тадашњи злочини које су косовски Албанци - припадници УЧК - масовно чинили над Србима и осталим неалбанцима, чак и у време док се одржавао састанак између Владике Артемија и Тачија. Обе стране су заједнички затражиле и да се "политички процеси пред српским судовима", а очевидно се мислило на судске процесе припадницима УЧК, "одмах обуставе и да се сви политички затвореници одмах ослободе".

Владика Артемије и Тачи су се кроз заједничко саопштење заложили и за помирење чији ће "пут бити дуг и тежак" уз констатацију да "не постоји природно стање мржње међу људима на Косову".

А као први корак, сложили су се да "успоставе заједничку директну линију комуникације између њих, УНМИК-а и КФОР-а и да одржавају редовне састанке, да објављују заједничке поруке сарадње и помирења на ТВ и радију, да оснују заједнички кризни комитет како би хитно могли да реагују на све безбедносне проблеме у било ком моменту, укључујући оне који се односе на историјске и верске објекте, као и да оранизују, што је пре могуће, састанак верских и духовних вођа који би позвали на толеранцију и поштовање верских објеката".

Првим састанком и заједничким саопштењем са Хашимом Тачијем, Владика Артемије је практично отворио институционални дијалог са лидерима косовских Албанаца.

(СУТРА: Молитвени доручак )

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.