Реч читаоцу:

С обзиром на све чешће појаве у нашој Цркви да се борба за веру у Христа Богочовека претвара у борбу против Цркве и црквеног поретка, почео сам са објављивањем серије чланака у којима ћу се бавити овом проблематиком. За разлику од разних анонимних "бораца за веру" пишем под својим именом и презименом са чврстим уверењем да се у наше време борба за истинску веру православну пре свега пројављује као борба за здраво и исправно схватање Цркве као Тела Христовог и спасења које бива кроз њу и светотајински живот црквени. Следујући речима Господњим да ће нас "Истина ослободити" (Jн. 8,32) почео сам да пишем о овој теми ослањајући се на аргументе са циљем да покажем да саврмени црквоборци манипулишу истином како би обманули необавештене. Циљ тих "бораца за веру" је заправо борба за ЗАВЕРУ која је усмерена против Цркве.

субота, 03. јул 2010.

Владика Артемије често мењао мишљење, Правда 3. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Владика Артемије је од креатора модела обнове и потписника Видовданског Меморандума за кратко време постао најжешћи критичар. Да ли је Свети Синод донео исхитрену одлуку? Питање обнове порушених цркава - питање монополске позиције приватне фирме "Раде Неимар"

Из јавних наступа Владике Артемија се током ових двадесетак година јасно види да је много пута променио мишљење, страну, стратегију, политичке партнере и то, на жалост, веома често у погрешном тренутку. Кад је сав народ, за који у последње време често тврди да је "чувар вере", ишао на једну страну, он је веома често заступао другачији приступ. Верујем да ће неки озбиљан аналитичар проучити и ваљано изанализирати све политичке промашаје Владике Артемија. Многима је, чак и у Цркви, његов јавни ангажман био и симпатичан, иако је веома често био и контрадикторан и необјашњив. Међутим, такав приступ је недопустив у животу Цркве.

Невероватно је да је Владика Артемије за кратко време од свега неколико месеци од креатора обнове порушених цркава према моделу Видовданског Меморандума постао највећи противник такве обнове без иједног ваљаног разлога. Разумео бих да је Владика Артемије објавио Видовдански Меморандум те да се јавно покајао за пропусте, признао грешку, указао на евентуалне лоше намере и завапио пред својом Црквом да се од тога, на основу лоших искустава, одустане. И да је, зашто не рећи, поднео одговорност што је први Меморандум потписао на Видовдан 2004.г. са Заном Крејзију.

Он то није урадио. Видовдански Меморандум је сакривен од Цркве и од јавности како се не би уочиле лоше стране тог текста, али и како би се створио простор за оптуживање Светог Синода од стране Владике Артемија. Јавност је тако стицала погрешан утисак да само Епископ Артемије не дозвољава да "рушитељи обновљају наше Светиње". А при томе је Косово и Метохију, заветну земљу Срба - свих и свуда - како је говорио Вук Караџић, одредио као "свој канонски и јурисдикцијски простор у који су му се грубо умешали поједини моћници у крилу СПЦ"!?! Нисам чуо да је Владика Артемије осудио Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија када су 1999.г. скупљали мртве Србе по Косову и Метохији!

Из брзине потписа Владике Артемија на Видовдан 2004.г. се јасно закључује да он тада није имао ни грам дилеме, а ни грам резерве према пројекту обнове на начин који је здушно подржао. И из писма Еми Карлмајкл се види не само одсуство дилеме, сумње или резерве него и његова радост и подршка таквој обнови коју би, чак, изводиле "и компаније са Косова, Србије и Црне Горе, Грчке и других земаља".

Како онда звуче речи Владике Артемија из његовог Саопштења за јавност од 27. марта 2005.г. када је синодску одлуку о оснаживању потписа Патријарха Павла на Меморандуму назвао исхитреном? А како тек звучи одговор Владике Артемија да синодска одлука за њега и његову Епархију не може имати никакво правно дејство!?!

Никада нико из Цркве није рекао да садашњи модели представљају оптимално и једино решење за обнову храмова. Црква се Меморандумом се не обавезује да обновља храмове. Ако има других могућности онда нема потребе за обновом по Меморандуму.

Али, тужно је и жалосно да се остатак остатака нашега народа на Косову и Метохији и сада и за будућност оставља без могућности обнове храмова. Ко има право да спречава обнову порушених цркава на Косову и Метохији? И то само због тога што се једној приватној фирми не може дати монополска позиција из међународног и привремених фондова на Косову и Метохији.

Након ових докумената више је него јасно да је прича о синодском "увођењу рушитеља у обнову и омогућавању преименовања српског наслеђа у косовско" заправо пропагандна прича. Та анти-црквена пропаганда је, на жалост, делом финансирана из прилога које су верни Срби преко СМС порука давали за гладне на Косову и Метохији. Тако се не обнавља ништа!

(СУТРА: Екуменизам пред бомбардовање)

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.