Реч читаоцу:

С обзиром на све чешће појаве у нашој Цркви да се борба за веру у Христа Богочовека претвара у борбу против Цркве и црквеног поретка, почео сам са објављивањем серије чланака у којима ћу се бавити овом проблематиком. За разлику од разних анонимних "бораца за веру" пишем под својим именом и презименом са чврстим уверењем да се у наше време борба за истинску веру православну пре свега пројављује као борба за здраво и исправно схватање Цркве као Тела Христовог и спасења које бива кроз њу и светотајински живот црквени. Следујући речима Господњим да ће нас "Истина ослободити" (Jн. 8,32) почео сам да пишем о овој теми ослањајући се на аргументе са циљем да покажем да саврмени црквоборци манипулишу истином како би обманули необавештене. Циљ тих "бораца за веру" је заправо борба за ЗАВЕРУ која је усмерена против Цркве.

петак, 02. јул 2010.

НАМЕТАЊЕ ФИРМЕ "РАДЕ НЕИМАР", Правда, 2. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Не постоји текст на једној страници који садржи више лоших решења од Видовданског Меморандума Владике Артемија и Зане Крејзију. Из текста Видовданског Меморандума се не може закључити да је безбедносна ситуација за Србе и неалбанце на Косову и Метохији катастрофална. УНМИК сведен искључиво на саветодавно и техничко тело. 

Ако неко за сто година буде читао само Видовдански Меморандум Владике Артемија озбиљно ће бити у дилеми да ли је ситуација на Косову и Метохији 2004.г. била тако катастрофална као што је стварно била и пре, и тада, а и касније. У Видовданском Меморандуму нигде нема ни помена о томе да су се потписници разумели да и безбедносна питања приликом обнове морају бити на одговарајућем нивоу. Није јасно зашто су она игнорисана.

Улога УНМИК-а је, сходно Видовданском Меморандуму, дефинисана тако да "ће подржавати Комисију на саветодаван начин и пружаће техничку помоћ кад год буде потребно". Невероватно је да је додељивањем "саветодавне и техничке функције УНМИК-у" кроз Видовдански Меморандум започело уклањање УНМИК-а са Косова и Метохије, а то је главни циљ свих тамошњих сецесиниста, као и оних који их са разних страна подржавају. Верујем да Владика Артемије ни у примисли није имао те мотиве, али би сигурно било боље да је текст читало више експерата и полако, а не на брзину и то после великих служби на Видовдан 2004.г.
Лоше формулације су поправљене у Меморандуму од 2005.г. тако да је констатовано да ће "УНМИК подржавати рад Комисије координишући питања безбедности и посредујући између страна када и како то буде потребно. УНМИК ће обезбедити техничку помоћ када год је потребно преко одговарајуће агенције". УНМИК је на овај начин враћен на позиције које има по Резолуцији 1244 Уједињених нација. Истина, и у Меморандуму Владике Артемија и у Меморандуму Патријарха Павла је требало инсистирати да представник УНМИК има улогу гаранта, а не сведока Меморандума.

Иако је реч о огромном споменичком благу, у Видовданском Меморандуму УНЕСКО уопште није поменут. И то је исправљено у Меморандуму од 2005.г.
Добру страну у Видовданском Меморандуму видим у томе што је епископ имао право вета на избор компаније. Тај став је задржан и у Меморандуму Патријарха Павла с тим што је термин "владика" замењен са термином "представник СПЦ".
 



 
Колико је Владика Артемије заиста био срећан што је на Видовдан 2004.г. потписао Меморандум са Заном Крејзију без одобрења Светог Синода најбоље се види из писма које је упутио Еми Карлмајкл из Комисије за обнову храмова. Владика Артемије у писму од 24. августа 2004.г. наводи да му је "драго што је Комисија недавно почела са радом" те да тим поводом жели да јој упути срдачне поздраве и подршку са његове стране уз очекивање да ће имати успеха у раду чији је циљ обнова уништених и оскрнављених Светиња наше Цркве. Овде је Владика Артемије веома јасан када су у питању формулације уништених Светиња и штета је што такав приступ није имао приликом састављања Видовданског Меморандума.



Но, већ из писма Еми Карлмајкл се јасно види да Владика Артемије мимо Меморандума покушава да наметне Епархијски центар "Раде Неимар" као извођача радова. Наравно, нико нема против да Срби изводе радове на храмовима. Али, зашто се Владика Артемије на Видовдан 2004.г. сагласио да ће се избор извођача радова на обнови вршити преко "глобалних тендера (дозвољавајући пријављивање компанија са Косова, из Србије и Црне Горе, Грчке и других земаља)"? Том приликом, Владика Артемије се сагласио да ће "квалификације и искуство представљати основни услов да би нека компанија победила на тендеру".

 На жалост, то је оно што је недостајало "Раду Неимару" као приватној фирми Предрага Суботичког, кума брата Дејана Виловског, која је прво основана у Београду као привредно друштво и којој је ауторитетом Владике Артемија омогућена монополска позиција у радовима у Епархији Рашко-Призренској.

(СУТРА: Потписник као противник)

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.