Реч читаоцу:

С обзиром на све чешће појаве у нашој Цркви да се борба за веру у Христа Богочовека претвара у борбу против Цркве и црквеног поретка, почео сам са објављивањем серије чланака у којима ћу се бавити овом проблематиком. За разлику од разних анонимних "бораца за веру" пишем под својим именом и презименом са чврстим уверењем да се у наше време борба за истинску веру православну пре свега пројављује као борба за здраво и исправно схватање Цркве као Тела Христовог и спасења које бива кроз њу и светотајински живот црквени. Следујући речима Господњим да ће нас "Истина ослободити" (Jн. 8,32) почео сам да пишем о овој теми ослањајући се на аргументе са циљем да покажем да саврмени црквоборци манипулишу истином како би обманули необавештене. Циљ тих "бораца за веру" је заправо борба за ЗАВЕРУ која је усмерена против Цркве.

субота, 10. јул 2010.

Брисање векова, Правда, 10. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Владика Артемије је, неким чудом, за пет година три пута донео акта о оснивању Епархије Рашко-Призренске, иако епархијска организација на том простору постоји од 11. века. Иако је Свети Краљ Милутин ктитор и оснивач Манастира Бањска, и Владика Артемије је "актом о оснивању" основао већ постојећи манастир.

Српска Црква данас има скоро четрдесет епископских епархија и оне, након трагичних догађаја и разбијања Југославије, делују у различитим државама, па чак и на различитим континентима. У случајевима када Сабор оснива нову епархију у некој земљи онда се, по природи ствари, доноси саборска одлука са потписом српског патријарха и она представља правни основ за регулисање статуса нове епархије у некој држави.

Међутим, никад никоме у историји Српске Цркве није пало на памет да, мимо Светих Канона и Устава СПЦ, самовољно и ненадлежно, мимо Сабора, доноси оснивачка акта за епархију која већ има свој црквено-правни субјективитет и историјски континуитет.

Невероватно звучи, али истина је да је Владика Артемије за пет година три пута доносио акта о оснивању Епархије Рашко-Призренске.

Прву такву одлуку, Владика Артемије је, противно црквеном поретку и постојеће праксе у Српској Цркви, донео 21. децембра 2002.г. означивши га као акт о оснивању Епархије Рашко-Призренске, иако је епархија већ постојала. Владика је као лице овлашћено за заступање именовао Протосинђела Симеона (Виловског), иако то право искључиво припада епархијском архијереју, а, у његовом одсуству и по његовом овлашћењу, Архијерејском заменику и секретару Епархијског управног одбора у погледу материјалног пословања. И наредне године, Епископ Артемије је својом одлуком од 16. септембра 2003.г. поново, мимо црквених прописа по којим само Свети Архијерејски Сабор има право да оснива нове или врши арондације постојећих епархија, донео други по реду акт о оснивању Епархије Рашко-Призренске. Поново је као лице овлашћено за заступање Епархије Рашко-Призренске, мимо црквених правила, именовао Протосинђела Симеона (Виловског). И трећи пут у року од пет година, Владика Артемије је 26. јула 2007.г. донео акт о оснивању Епархије Рашко-Призренске. У трећем акту о оснивању, није наведено име овлашћеног лица.

Неодрживост и недопустивост три наведена акта о оснивању Епархије Рашко-Призренске од стране Владике Артемија се најбоље сагледавају уколико се зна податак да се у историјским изворима Рашка Епархија први пут помиње 1020.г., а Призренска Епархија 1018.г. за време византијског цара Василија II.

Епископ Артемије је, на исти начин, 2. септембра 2003.г. донео акт о оснивању већ вековима постојећег Манастира Бањска, а за овлашћено лице одредио Протосинђела Симеона, који, према сведочењу братије Манастира Бањска, у том манастиру готово да није ни боравио. Манастир Бањска никада у историји, чак ни под највећим окупацијама, није изгубио статус манастира у Цркви. Он јесте опустео, али није нестао о чему сведочи Црква Светога Краља Милутина.

Образложења да су акта о оснивању већ основане и вековима постојеће Епархије и Бањске била неопходна за добијање пореског идентификационог броја (ПИБ) нису ни црквено ни правно утемељена. Ниједна Епархија у Србији, па ни у другим државама, није имала ту обавезу. Та обавеза није постојала након доношења Закона о црквама и верским заједницама пошто се статус правног лица епархија регулише уписом у Регистар без потребе доношења аката о оснивању епархија СПЦ. Уз то, Епархија Рашко-Призренска је имала статус правног лица у правном промету и пре доношења аката о оснивању. Зашто и други манастири нису добили таква акта него само Бањска?

Не сумњам да је неко погрешно информисао Владику Артемија о потреби доношења акта о оснивању већ постојеће Епархије Рашко-Призренске, али се са правом поставља више питања: зашто су доношене три такве одлуке за три различите године? Зашто потврда о црквеном статусу Епархије није затражена од Сабора или Синода? Да ли један епископ има право да доноси оснивачка акта за епархију?

(СУТРА: Остајте овде)

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.