Протојереј мр Велибор Џомић,
координатор Правног савјета
Митрополије Црногорско-Приморске
ИНТЕРВЈУ "ПОБЈЕДИ" О КОНКОРДАТУ ЦРНЕ ГОРЕ И СВЕТЕ СТОЛИЦЕ И ПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ ЦРКАВА И ВЈЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА
- Митрополија Црногорско-Приморска се већ годинама залаже за рјешавање правног положаја цркава и вјерских заједница на озбиљан и одговоран начин у складу са свим међународним стандардима. Из тих разлога је прије неку годину и организовала међународни научни скуп на ту тему. Објављен је и зборник изузетно значајних реферата учесника тога скупа међу којима су била и најзначајнија правничка имена из европских институција. На скупу су узели учешћа и представници Владе Црне Горе. Тај зборник је достављен на многе адресе, првенствено у Влади, а, судећи по свему, те радове многи нијесу прочитали. Јер, да су прочитали данас не бисмо били у оваквој правној ситуацији.
Искрено, надам се да најављени уговор Свете Столице и Владе Црне Горе неће бити сада потписан. У контексту важећег правног поретка такав уговор би због нарушавања уставне и законске равноправности цркава и вјерских заједница био у супротности са Уставом и био би незаконит. Мислим да ни Светој столици, а ни Влади у овом и оваквом тренутку то није потребно. Митрополија Црногорско-Приморска није против уговорног рјешавања односа, али се тај процес мора извести на равноправан начин и у истом обиму права, а не само са једном црквом, како је оцијенио и уважени реис Фејзић у интервјуу ”Побједи”.
- Намјера је Владе да сличне уговоре потпише и са осталим вјерским заједницама?
- Нама те намјере Владе још увијек нијесу познате. Није у реду да о томе у држави са већинским православним становништвом ништа не знамо, а да се, са друге стране, са представницима Римокатоличке цркве воде преговори. Уколико се то и догоди онда неће моћи да се преговара о ”сличним” него о истовјетним уговорима, јер би различит обим права у уговорима нарушавао начело равноправности цркава и вјерских заједница. Говорим чисто правнички и у том погледу важећи црногорски закони, на жалост, у овом тренутку такве уговоре не допуштају ни са једном црквом или вјерском заједницом. А било је времена да се донесу нови прописи и створи таква могућност. Није на мени да одговорим зашто то није учињено, а приступило се припреми конкордата са Светом столицом.
-Митрополија је одувијек била спремна на то као што је, како видимо, спремна и Римокатоличка црква, али уговор увијек подразумијева сагласност двије уговорне стране и првенствено законску подлогу за такве уговоре. Тога, подвлачим, на жалост у овом тренутку нема.
- Да ли је прије тога потребно предузети неке кораке попут доношења новог закона о црквама и вјерским заједницама?
- То је једини правни пут. Наводио сам ових дана примјере Хрватске и Босне и Херцеговине. Прво се донесе нови закон о правном положају цркава и вјерских заједница и у њему предвиди таква могућност, а потом се приступи разговорима и потписивању истовјетних уговора. У случају овог конкордата, за који се надам да неће бити потписан, поступљено је супротно, а кућа се никада не гради од крова.
- Иступили сте прошле седмице, у тексту за портал Аналитика, који је и ”Побједа пренијела, са тезом ”да у овом тренутку и у садашњем правном систему Црне Горе не би било у складу са Уставом и важећим законима Црне Горе” ни ратификовање старог нити потписивање новог конкордата са Светом столицом. Те Ваше тезе су познате и читаоцима ”Побједе”. Ако претпоставимо да сте Ви у праву и да постоји добра воља свих страна како би, по Вашем мишљењу, било могуће изаћи из ове ситуације?
- Постоје два начина. Први и лакши је да премијер Лукшић са својим сарадницима још једном реално сагледа текст уговора у односу на правни систем Црне Горе. Своје ставове сам саопштио као правник. Надам се да те правне ставове не оптерећује чињеница да сам православни свештеник те да они неће само због тога бити игнорисани. Ако премијер Лукшић и његови сарадници упореде текст конкордата са важећим правним нормама не могу, а да не дођу до истог закључка. То треба да буде довољан разлог да и папи Бенедикту саопшти те битне чињенице и потписивање конкордата одложи до стварања законских услова. Нема разлога да папа то не уважи, јер се надам ни Светој столици није циљ да такав уговор буде оспорен на Уставном суду или пред Европским судом у Стразбуру. А ти поступци ће неминовно услиједити ако уговор који нарушава равноправност цркава и вјерских заједница и уводи дискриминацију буде потписан.
- Који је други начин?
- Познато је да међународни уговори морају бити ратификовани у Скупштини Црне Горе. Исти је случај и са евентуалним конкордатом. И он мора доћи на ратификацију у Скупштину. Постоји правна могућност да евентуални конкордат, ако уопште буде потписан, не буде ратификован док се створе нови законски услови. Влада би, уколико потпише сада конкордат, по хитном поступку требало да покрене поступак за доношење новог закона о правном положају цркава и вјерских заједница.
-Таквих случајева има у новијој пракси Владе и Скупштине Црне Горе, али и у другим државама. Подсјетићу да Конвенција Уједињених нација о присилном нестанку свих лица од 2007.г. чека ратификацију у Црној Гори. Споразум о положају хрватске мањине у Црној Гори и црногорске мањине у Хрватској је чекао ратификацију у Скупштини Црне Горе три године. Уколико би премијер, ипак, игнорисао оптерећујуће правне чињенице и потписао конкордат, те ако би конкордат чекао на ратификацију онолико колико чекају и важнији споразуми онда се поставља питање мотива и разлога због којих се тако поступа. Овдје је битан и морални, као и шири друштвени аспект тог питања. Ван памети да је да се данас суди црногорском митрополиту, а сјутра потписује конкордат са папом.
- Уколико би се поступило по овом другом начину, који је, по Вашем мишљењу, реалан тајминг да се припреми и усвоји закон ако постоји добра воља и ако не буде опструкције?
- Сматрам да је рок од годину дана, ако би се озбиљно радило, довољан за припрему и усвајање новог закона о правном положају цркава и вјерских заједница. Нема потребе да измишљамо топлу воду. Имамо међународне конвенције, имамо судску праксу Европског суда у Стразбуру, а имамо и упоредна искуства из земаља Европске уније и окружења. Све се то веома лако и правно-технички елегантно може уобличити уз уважавање вјерске структуре Црне Горе. Вјерујем да би такав закон у Скупштини био усвојен консенсусом што представља важну чињеницу. Постојећи комунистички закон од 1977.г. је, чак и по објављеним мишљењима Савјета Европе, анахрон и превазиђен. У правном погледу, он је и даље на снази и производи правна дејства уз све мане и недостатке које, као што знамо, стварају бројне проблеме. Он је, поред Устава, у овом моменту главна препрека за потписивање и ратификовање најављеног конкордата са Светом столицом. Ако би се ишло тим путем, а ја мислим да је то једини правно утемељени пут, онда би се морало приступити и дјелимичним измјенама и допунама још неких закона.
- Којих, на примјер?
- Имам информацију да је као узор за конкордат Црне Горе коришћен конкордат Босне и Херцеговине, а припремали су га, према мојим сазнањима, надбискуп Доминик Мамберти и амбасадор Антон Сбутега. Парадоксално је да су, како чујем, користили текст босанског конкордата, а да, судећи по најављеном потписивању конкордата, нијесу сагледали пут којим се до њега дошло, а то је прво закон, па онда конкордат. Према незваничним информацијама, предвиђена је католичка вјеронаука у јавним школама, а то, на жалост, још није законски дозвољено у Црној Гори. Значи, морало би се приступити измјени и допуни више закона из области образовања и увести вјеронаука, али не само за католике него за све који то желе. Затим, предвиђена је свештеничка служба у оружаним и полицијским снагама, а то значи да би се морало приступи измјени закона о војсци и полицији, али не само за католике него за све вјере. Такође, чујем да се предвиђа увођење римокатоличког празника ”свих Светих”, а то значи и измјену и допуну закона о свјетовању вјерских празника. Нелогично је да у Црној Гори празник Св. Петра Цетињског и Светог Василија Острошког буде радни дан, а римокатолички празник свих Светих нерадни. Има још парадокса. Конкордатом се, према мојим сазнањима из једне верзије конкордата, али и према неким ранијим службеним најавама из једне римокатоличке бискупије у Црној Гори, регулише и питање реституције одузете имовине у року од десет година са правом на новчану надокнаду, а у тој области још увијек нема закона. Никако се не може вратити имовина једној цркви, а не и другима којима је у исто вријеме и на исти начин одузета. Видјећемо садржај, али ако је остало ово о чему говорим, онда Црна Гора не би могла да оствари уговорене обавезе, па се поставља питање сврсисходности тог акта. То би било мртво слово на папиру. Нисам против тих рјешења и ми се залажемо за то одавно, али на правно утемељен начин.
- Како Ви то све сазнајете? Како је могуће да Митрополија Црногорско-Приморска сазна садржај још увијек тајног документа? Јесте ли дошли до тога из извора Владе или Свете столице?
- Могу да одговорим врло кратко. Нисам дужан да откривам своје изворе сазнања. Вјерујем да Ви као искусан новинар са великим искуством то лако можете да схватите и прихватите. Ни Ви мени сигурно не бисте открили како је могуће да знате о будућим сличним уговорима са Митрополијом и другим вјерским заједницама, а да ми то из Митрополије не знамо. Правно посматрано, конкордат није степенован као државна тајна, а признаћемо да је читав поступак око конкордата још увијек тајновит. Ипак, ради коректности и уважавања према Вама као главном уреднику и читаоцима ”Побједе”, довољно је да кажем да имам доста познаника из Риматоличке цркве у Црној Гори и шире. Уосталом, и дон Павао Медач је ових дана обзнанио дио садржаја конкордата. Мени је интересантнији дисонантан тон официјелног историчара Барске Надбискупије који је саопштен поводом конкордата прије неки дан, а из кога се уочавају и најављују неки нови захтјеви у погледу статуса грађана који се изјашњавају као Црногорци-католици.
- Има ли још нешто занимљиво?
- Наравно. Према мојим сазнањима, у конкордату се, потпуно непотребно гарантују нека права која су већ законима потврђена и све цркве и вјерске заједнице их већ користе у пуном капацитету. Ко још у свијету уговором гарантује нешто што је већ загарантовано и заштићено законом и међународним конвенцијама?
- На шта конкретно мислите?
- Зајемчује се слобода штампања, издавања и дистрибуције црквених књига, новина и часописа. То ни до сада није било забрањено. Затим, право на оснивање католичких радио и ТВ станица, а и то је већ регулисано законима. Да не говорим да се конкордатом Римокатоличкој цркви јамчи ”право приступа интернету”. Ко још може да повјерује да Римокатоличка црква до сада није имала приступ интернету у Црној Гори? Или, јамчи се право на изградњу католичких цркава. Сви знамо да се и без конкордата, у складу са државним законима, гради католичка катедрала у Бару, али и у другим мјестима. Не видим у чему је ту проблем.
- Поглавар Исламске заједнице реис Рифат Фејзић рекао је прекјуче ”Побједи” да сматра да би требало формирати радну групу која би кроз консултације изнијела проблеме и предлоге. Да ли сте, ако таква радна група буде формирана, спремн да будете у њој ако би биле представљене и остале вјерске заједнице?
- У радним групама се налазе стручњаци из ове области. Ми не бјежимо нити смо икада бјежали од стручног и аргументованог дијалога. Радне групе за израду прописа не смију да буду попришта политике и идеологије. О томе се расправља на другим мјестима. Подржавам реисов предлог о радној групи и не видим ниједан разлог да у томе не учествујемо на стручан начин и тако дамо пуни и конструктивни допринос.
- Да ли је за склапање евентуалног уговора са Митрополијом Црногорско-Приморском услов регулисање њеног правног статуса?
- Свим правницима је јасно да Митрополија у овом тренутку, без обзира на њену историјску улогу, има исти правни статус као и, рецимо, Барска Надбискупија и Которска Бискупија. То некоме може да се не свиђа или не одговара, али је тако у правној стварности Црне Горе. То су више пута потврдили судови током посљедњих неколико година. Ако се то питање не поставља католичким дијецезама зашто би се постављало само Митрополији?
- Ја га сада постављам Вама? Са терена права овдје сте прешли на терен политике. Молим Вас као правника, као водећег правника у Митрополији Црногорско-Приморској да одговорите на питање: да ли ће или да ли би са правне стране био валидан уговор ако га склопи или ако би га склопила било Митрополија ЦП било Патријаршија СПЦ без претходно правно регулисаног статуса ЦПЦ у Црној Гори односно МЦП? Раније сте навели да прије конкордата мора постојати закон. Аналогно, да ли и овдје прије потписивања уговора мора бити утврђено ко је тај ко га потписује или то по Вама није потребно?
- Веома сам расположен да опширно разговарамо о правним својствима и правном статусу Митрополије у Црној Гори. Не видим проблем у том питању, али видим да се то питање поставља само Митрополији, али не и Надбискупији и Бискупији. Правни статус Митрополије је неспоран са правне стране. Укратко, имамо на десетине важећих правних аката државних органа, Владе и правоснажних пресуда који то непобитно потврђују. Ријеч је о пресуђеној ствари по том питању. Правни документи се не оспоравају у медијима или у политичким изјавама него пред државним органима. Прије неки дан сте објавили да је Влада у 2010.г. на име дотација уплатила Митрополији нешто око 40 хиљада евра. Зар би Влада уплаћивала средства правно непостојећем субјекту? Што се тиче валидности уговора, морам да кажем да би био валидан било да га потпише Патријаршија било Митрополија. Уосталом, Света Столица уопште нема својство правног лица у Црној Гори па потписује папа, а не барски надбискуп или которски бискуп. Једно је сигурно и неспорно, држава Црна Гора препознаје и Патријаршију и Митрополију.
- Који би правни субјект у том случају требало да потпише уговор са Владом Црне Горе?
- Ако Црној Гори не смета римски папа онда не би требало да јој смета ни српски патријарх. Ако премијер Црне Горе одлази код папе на потпис конкордата онда је за очекивање да као православац то исто учини и у Патријаршији. Ипак, то није најважније питање. Рецимо, у Хрватској је уговор уговор потписао Митрополит Загребачко-Љубљански Јован, а у Босни и Херцеговини Патријарх Павле. У сваком случају, не постоји ниједна препрека да евентуални законити уговор потпише и Митрополит Амфилохије као предсједник Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори. На крају, ствар је Цркве да одреди свога представника и ту не видим ништа спорно.
- Уколико би тај уговор био потписан са Митрополијом Црногорско-Приморском као дијелом СПЦ шта би се, са формално-правне стране, догађало након евентуалног издвајања Митрополије у аутокефалну цркву или у случају неке сличне промјене у устројству Митрополије?
- У редовним канонским и државно-правним ситуацијама било какве евентуалне промјене црквеног статуса немају никаквог утицаја. У погледу субјективитета, увијек је ријеч о истој духовној институцији, у овом случају Православној Цркви, односно СПЦ. За аутокефалношћу Митрополије за сада не постоји реална црквена потреба. То је тема која је Цркви наметнута споља од одређених идеолошко-партијских кругова Црне Горе, са националистичко-етатистичких разлога, који немају никакве везе са Црквом и њеном универзалном еванђелском мисијом, али ни са грађанском државом, законом одвојене од Цркве, и обратно. У модерним европским државама то није ствар од државног интереса и надлежности, јер је Црква одвојена од државе, а пуна сарадња за опште добро је увијек могућа и потребна.
- Претпостављам да сте као правник упућени у рјешења којима су прибјегле разне државе приликом рјешавања ових питања. Реис Фејзић је, када је ИЗ у питању, истакао примјер Хрватске за који је рекао да је, по њему, ”перфектан”. Који би модел по Вашем мишљењу могао да послужи као примјер Црној Гори?
- Ниједан правни модел није перфектан и нема идеалних. Хрватски примјер је добар и због тога је потписан у име шест православних епархија СПЦ у Хрватској. Ако посматрамо наше окружење онда могу да се сложим са мишљењем реиса Фејзића, а ако посматрамо земље ЕУ онда је веома значајан примјер Њемачке гдје цркве и вјерске заједнице имају и јавно-правни статус. Вриједи знати да је у Грчкој, Норвешкој, Данској или Финској као чланицама ЕУ још увијек је у примјени систем државне цркве. Одвојеност цркава и вјерских заједница никако у Европи не значи ривалитет него одвојеност надлежности и сарадња ради општег добра човјека и друштва. Надам се да ће и у Црној Гори ускоро бити тако.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.