ВИДОВДАНСКИ МЕМОРАНДУМ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА, Правда, 28. јуни 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

 Поводом утврђивања канонске одговорности и трајног разрешења Владике Артемија од управљања Епархијом Рашко-Призренском један број неупућених саговорника је преко појединих медија непрестано истицао да су одлуке Светог Архијерејског Синода и Сабора "инструисане од страних сила због противљења Владике Артемија глобализму, папизму, екуменизму, као и обнови порушених Светиња на Косову коју би спроводили рушитељи". Да ли је то заиста тако?

На данашњи велики дан пре шест година, на Видовдан 2004., Владика Артемије је са Заном Крејзију, секретаром у шиптарском Министарству за културу, омладину и спорт у Приштини (ни у српском ни у енглеском преводу, на жалост, није наведено да је реч о привременим косовским институцијама), потписао први Меморандум о разумевању о договореним општим принципима обнове цркава. Садржај Меморандума је и у српском и у енглеском тексту својим потписом у својству сведока оверила Бијала В.П. Рао, главник међународни званичник (МКОС/УНМИК).

Не сматрам посебно важним, али вреди констатовати да је било приличније да је сапотписник са српским епископом у овом случају био привремени министар за културу, омладину и спорт из Приштине. Разумем да Владика Артемије можда није могао да утиче на то ко ће бити овлашћени представник привременог Министарства. Али, ако је већ поставка била таква онда је било сасвим оправдано да је у овом случају за потпис писмено овластио секретара Епархијског управног одбора што би одговарало рангу секретара неког министарства. Истина, Владики Артемију не би било први пут да својим сарадницима даје писмена овлашћења за одређене епархијске послове (нпр. Дејану Виловском, а тадашњем Протосинђелу Симеону Виловском као свом "личном секретару" (недавно је одлуком Великог Црквеног суда рашчињен и изопштен из СПЦ на три године) више пута давао чак и генерална овлашћења за заступање Епархије).

Посебно је зачуђујући датум потписивања Меморандума. Владика Артемије је први документ о обнови порушених и спаљених Светиња са Заном Крејзију потписао баш на Видовдан после Свете Литургије у Грачаници и помена Косовским јунацима на Гази-местану. И то тачно три месеца након мартовског погрома Срба, њихових домова и Светиња!?! Није ми јасно зашто је баш Видовдан одабран као дан за потпис Меморандума о обнови цркава! Да ли се и ту можда радило о "завери међународне заједнице"? Додуше, можда Владика Артемије у бризи за обновом порушених Светиња није имао избора. Ако је то разлог онда га треба и разумети.

Морам да констатујем да је Владика Артемије потписивањем првог Видовданског Меморандума са Заном Крејзију, због деликатне ситуције наше Цркве на Косову и Метохији, унео једну новину у црквени живот. Не сматрам да је у том погледу погрешио с обзиром да је и на тај начин посведочио да је Црква живи организам, који живи и слободно се развија сведочећи јеванђелску мисију спасења. Али, ни Владика Артемије, а ни други не могу да оспоравају тај приступ само ако им одређени потези у датом моменту не иду у прилог.

Владика Артемије је пред Видовдан 2004.г. проценио да је од суштинске важности да се порушене и оскрнављене Светиње Српског народа на Косову и Метохији што пре обнове и тако поново буду српски духовни светионици.

Срби данас на Косову и Метохији треба све да траже и захтевају - и повратак, и обнову порушених кућа, и поништење фантомских уговора о отимачини њихове имовине, и обнову храмова. Видовдански Меморандум Владике Артемија је представљао основу за Меморандум од 2005.г. који је потписао блаженопочивши Патријарх Павле, а чији је жестоки критичар управо Владика Артемије!?!

(сутра, 29. јуни 2010: САДРЖАЈ ВИДОВДАНСКОГ МЕМОРАНДУМА)