Реч читаоцу:

С обзиром на све чешће појаве у нашој Цркви да се борба за веру у Христа Богочовека претвара у борбу против Цркве и црквеног поретка, почео сам са објављивањем серије чланака у којима ћу се бавити овом проблематиком. За разлику од разних анонимних "бораца за веру" пишем под својим именом и презименом са чврстим уверењем да се у наше време борба за истинску веру православну пре свега пројављује као борба за здраво и исправно схватање Цркве као Тела Христовог и спасења које бива кроз њу и светотајински живот црквени. Следујући речима Господњим да ће нас "Истина ослободити" (Jн. 8,32) почео сам да пишем о овој теми ослањајући се на аргументе са циљем да покажем да саврмени црквоборци манипулишу истином како би обманули необавештене. Циљ тих "бораца за веру" је заправо борба за ЗАВЕРУ која је усмерена против Цркве.

среда, 30. јун 2010.

И АЛБАНСКЕ ФИРМЕ У ОБНОВИ СВЕТИЊА, Правда, 30. јуни 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Зашто је у Видованском Меморандуму Владике Артемија Косово поменуто поред независних држава Србије и Црне Горе, Грчке и других земаља? Владика Артемије је први дозволио могућност да и власници грађевинских фирми са Косова и Метохије учествују на тендерима за обнову порушених Светиња, а за то су у јавности оптужени други?

Видовданским Меморандумом Владике Артемија и Зане Крејзију није уведена само равномерна заступљеност српске и албанске стране него је омогућено да у обнови порушених Светиња учествују и компаније са Косова. Под компанијама са Косова не морају се стриктно подразумевати само они чији су власници Албанци. Ако се има у виду да је на Косову и Метохији, након етничког чишћења Срба, највише остало Албанаца онда је логичан закључак да је и највише компанија које су у власништву Албанаца. Треба имати у виду катастрофалне безбедносне услове па српске и друге компаније нису могле да буду конкурентне са другима на Косову и Метохији.

На жалост, касније су у јавности за то решење неправедно оптуживани други, а пре свих Свети Синод и Патријарх Павле.

Напред наведено не представља најгоре у Видовданском Меморандуму. И у српском и у енглеском тексту Видовданског Меморандума се наводи да ће се на глобалне тендере за обнову порушених Светиња моћи "пријављивати компаније са Косова, из Србије и Црне Горе, Грчке и других земаља". Невероватно је, али тачно (а факсимили енглеског и српског текста више него јасно то документују) да је Косово на Видовдан 2004.г. у документу, који је потписао Владика Артемије, равноправно и то прво поменуто са независним и међународно признатим државама - Србијом и Црном Гором, Грчком и другим земљама. Отуда Косово, према Видовданском Меморандуму, није део Србије, а испод тога стоји потпис српског владике!?! И то потпис Владике Рашко-Призренског Артемија!

Не верујем, наравно, да је Владика Артемије тај који би признао независност Косова и Метохије и помирио се са неприхватљивом чињеницом да Косово није део Србије, али је, због грубих грешака и неконсултовања са својом браћом архијерејима у Синоду и Сабору направљен груби скандал раван катастрофи. Судећи по подвлачењима у српском тексту Видовданског Меморандума јасно се закључује да је главна пажња онога ко га је подвлачио била усмерена на тендере, новац, препоруке Савета Европе, а не и на друге, много битније ствари.

Познато је да се овакви документи, барем у међународним фондовима не припремају брзо. Њима увек претходе бројни разговори и преговори, а непун месец дана пре потписивања Видовданског Меморандума Владике Артемија је заседао Сабор СПЦ. На жалост, то највише тело, као ни Свети Синод, није било упознато са оваквим документом.

Из Меморандума од 2005.г., који је потписао Патријарх Српски Павле, на сву срећу, уклоњена је претходна формулација којом је са потписом Владике Артемија Косово именовано поред независних држава. Да ништа друго није учињено у Меморандуму од 2005.г. могло би се казати да је исправљена катастрофална грешка и сачуван образ Српске Цркве. Управо би Владика Артемије са својим "бранитељима" требало да буде благодаран Патријарху Павлу и члановима Светог Синода што су мудро реаговали и спасавали што се спасавати могло.

На жалост, и Патријарх Павле и чланови Светог Синода су и тада, као и Патријарх Иринеј и чланови Светог Синода данас, били јавно критиковани а што су, наводно, "омогућили да наше Светиње обнављају рушитељи и палитељи"!?!

(СУТРА: Цркве или Српске Цркве?)

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.